O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 231/19 od 17.10.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 1640/15 isplati potraživanje radi čije naplate je određeno izvršenje rešenjem o izvršenju tog suda I 1640/15 od 02.11.2015. godine i to pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke i iznos od 17.550,00 dinara, sve na teret budžetskih sredstava Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokrićem tekućih rashoda Osnovnog suda u Čačku, osim sredstava namenjenih za tekuće održavaenj objekata i opreme za zaposlene. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 189.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Viši sud u Čačku je presudom Gžrr 24/24 od 06.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Čačku Prr1 231/19 od 17.10.2023. godine u stavu 1. izreke u pogledu dosuđene visine naknade imovinske štete tužiocu i u stavu 2. izreke u pogledu rešenja o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužene, a presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 231/19 od 17.10.2023. godine u stavu 1. izreke u odnosu na dosuđenu kamatu preinačen, tako što je obavezana tužena Republika Srbija da tužiocu na pojedinačne novčane iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 231/19 od 17.10.2023. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 09.05.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme, a odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na pojedinačne iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 231/19 od 17.10.2023. godine isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za dosuđenje troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu stava drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv koji se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 1640/15 od 02.11.2015. godine, određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika Fabrika reznog alata „Proizvodnja mašina“ d.o.o. Čačak, radi naplate potraživanja tužioca prema ovom društvu na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1 186/07 od 15.08.2007. godine , koje se odnosi na neisplaćene minimalne zarade u iznosima kako je to bliže navedeno u tom rešenju, za period od aprila 2006. godine do marta 2007. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki neisplaćeni mesečni iznos počev od 15-og u mesecu za prethodni mesec do isplate, kao i troškova postupka u iznosu od 10.350,00 dinara, što ukoliko izvršni dužnik ne učini u ostavljenom roku određuje se izvršenje prenosom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a u slučaju nedostatka novčanih sredstava na tekućim računima, određeno je izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Istim rešenjem, odmereni su troškovi izvršenja u iznosu od 7.200,00 dinara. Rešenje o izvršenju dostavljeno je Narodnoj banci Srbije – Odeljenje za prinudnu naplatu i uneto je u program prinudne naplate, ali nije sprovedeno, jer je izvršni dužnik u neprekidnoj blokadi. Izvršni postupak je prekinut rešenjem Opštinskog suda u Čačku od 01.06.2018. godine, jer je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 388/18 od 19.12.2018. godine usvojen je prigovor tužioca kao izvršnog poverioca i utvrđeno da je podnosiocu prigovora povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu izvršenja I 1640/15, pa je naloženo izvršnom sudiji da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku koji ne može biti duži od 4 meseca. Rešenjem izvršnog suda od 08.11.2018. godine, nastavljen je postupak izvršenja u navedenom predmetu u odnosu na „FRA“ a.d. Čačak, kao pravnog sledbenika izvršnog dužnika po osnovu njegovog pripajanja. Izvršni poverilac je 08.08.2019. godine predložio da se izvršenje sprovede na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Novčano potraživanje izvršnog poverioca nije naplaćeno u postupku izvršenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da postoji odgovornost tužene zbog dužine trajanja izvršnog postupka, te da tužilac trpi materijalnu štetu usled toga i to u visini neisplaćenog potraživanja u izvršnom postupku u kome mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a što je utvrđeno pravnosnažnom odlukom suda. Pretrpljena imovinska šteta je uzročno – posledično vezana za povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa kako se tužena ne može osloboditi od odgovornosti po osnovu krivice tužioca ili nekog trećeg lica ni delimično, jer tužilac nije doprineo nastanku štete, to nema podeljene odgovornosti u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, u pobijanom delu, preinačio prvostepenu presudu u delu za zakonsku zateznu kamatu, tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačno opredeljenog mesečnog iznosa, dosuđenog izvršnom ispravom čija je naplata određena rešenjem o izvršenju do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužena je tek podnošenjem tužbe pozvana na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega tužilac nema pravo na traženu zateznu kamatu u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima do dana podnošenja tužbe. U preostalom delu, prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanom delu.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu 3. te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete po pravilima obligacionog prava odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je ta šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja nenaknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Republiku Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim odnosno državnim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u određenom roku od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju radi prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je dužna da tužiocu isplati iznose dosuđene izvršnom presudom P1 186/07 od 15.08.2007. godine i određene rešenjem o izvršenju I 1640/2015 od 02.11.2015. godine, uključujući i zateznu kamatu na na dosuđene pojedinačne iznose od datuma dospelosti svakog iznosa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocu će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njegovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 27.000,00 dinara, za sastav revizije primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, pa je odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković