Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2727/21 od 18.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je označena prvostepene presuda i presuđeno je tako što je utvrđeno da je po osnovu učešća u sticanju tužilja suvlasnik 1/6 nepokretnosti u k.o. ... i tuženi obavezani da joj te nepokretnosti predaju u državinu putem fizičke ili civilne deobe, i to stavovima izreke označenim kao: - 1a) k.p. .. od 13,70 ari, k.p. .. od 60,51 ari i k.p. .. od 52,96 ari, dok je stavom 1b) odbijen zahtev preko utvrđenog do traženog susvlasničkog udela od 1/4; - 2a) kućnog placa k.p. .. od 16,15 ari i dve stambeno-pomoćne zgrade spratnosti Pr+Pk, sa prostorijama u suterenu i to: broj 3 - gabarita 10,10h12,10m i broj 2 - gabarita 10,10h20m, sve bliže opisane u stavu 2a) izreke, dok je stavom 2b) tužbeni zahtev odbijen preko utvrđenog do traženog susvlasničkog udela od 1/4; - 3a) zgrade na k.p. .. spratnosti Pr+Pk dimenzija 7,9x11,8m (3,8x8m) bliže opisane u tom delu izreke, dok je stavom 3b) izreke tužbeni zahtev odbijen preko tog a do traženog udela od ¼. Stavom izreke označenim kao 4a) obavezani su tuženi da isplate tužilji solidarno 200.000,00 dinara po osnovu njenog učešća u uređenju dvorišta na k.p. .. k.o. ... (što je šestina procenjene vrednosti izvedenih radova u dinarskoj protivvrednosti računajući da je 10.000 evra jednako 1.200.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je stavom 4b) odbijen zahtev za isplatu iznosa većeg od dosuđenog do traženog od 300.000,00 dinara. Stavom označenim kao 5a) utvrđeno je da je tužilja vlasnik 1/6 pokretnih stvari (traktora, prikolice za traktor, cisterne za vodu, atomizera za prskanje vinograda, električnog mlina sa kamenom za mlevenje, traktorske freze, plugova, drljače, pneumatske sejalice, prese za baliranje, vage, kazana za pečenje rakije, mašine za pranje automobila, prikolice za auto, tri motorne testere, putničkih vozila marke BMW M3, LANDROVER, MERCEDES C, kao i predmeta domaćinstva, sve bliže opisano u tom delu izreke i tuženi obavezani da joj ih predaju u sudržavinu putem fizičke deobe, a ako je ona nemoguća putem civilne deobe, dok je stavom 5b) u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen. Stavom šestim izreke odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja vlasnik ličnih stvari opisanih u tom stavu izreke i za obavezivanje tuženih da joj ih predaju u državinu, a stavom sedmim izreke i njen eventualni tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih na solidarnu isplatu 3.000 evra po najpovoljnijem kursu u dinarskoj protvvrednosti na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom osmim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka od 379.901,00 dinar.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredaba člana 408. u vezi s članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

Prema obrazloženju drugostepene presude, tužilja i tuženi BB su bivši supružnici (čiji je brak zaključen 1990. godine, a razveden u Švajcarskoj 20.09.2007. godine), a tuženi VV i GG su bivši svekar i svekrva tužilje, koji su živeli i radili u Švajcarskoj od 1972. godine (tuženi VV), odnosno od 1979. godine (tužena GG). Nakon zaključenja braka tuženi BB je bio na odsluženju vojnog roka, a tužilja je za to vreme živela u ... sa njegovim babom i dedom DD i ĐĐ, koji su takođe bili članovi porodične zajednice. Po povratku tuženog BB sa odsluženja vojnog roka, u Švajcarsku su otišli i on i tužilja, gde su nastavili život u porodičnoj zajednici sa svekrom i svekrvom tužilje, koji su finansirali zakupninu, opremanje, održavanje stana u kome su svi zajedno živeli, kao i pretežan deo troškova ishrane. Ćerke tužilje i tuženog BB rođene su u Švajcarskoj 1992. i 1995. godine. U periodu kada su se tužilja i njen suprug doselili u Švajcarsku tuženi VV zarađivao je mesečno oko 6.700-6.800 franaka (5.500 uz 1.200 do 1.300 za prekovremeni rad), tužena GG oko 4.300-4.500 franaka (3.500 uz dodatnih 800 do 1.000 za prekovremeni rad), a tuženi BB oko 3.500 franaka na poslovima automehaničara u autoservisu, dok tužilja od rođenja prvog deteta nije bila u radnom odnosu već je obavljala kućevne poslove za sve članove porodične zajednice i starala se oko dece.

U vreme kada je tužilja zaključila brak sa tuženim BB tuženi su bili vlasnici imovine u k.o. ... . Na tzv. starom kućnom placu, odnosno k.p. .. postojala je kuća starije gradnje sa podrumom, prizemljem i spratom, kao i ekonomska zgrada (sa štalom, bačvarom, malim WC-om i tavanom) i kuća površine oko 200 m2 sa dve etaže i potkrovljem, s tim što su obe kuće bile kompletno sređene kako spolja tako i iznutra. U periodu između 2002. i 2005. godine ekonomska zgrada je renovirana, tako što je od nje napravljena gostinska soba, hodnik, kupatilo, toalet, a zatim je i spojena je sa stambenim objektom izgradnjom prostorije između te dve zgrade, i izvršeno je preuređenje dvorišta. Tokom braka tužilje i tuženog BB porodičnoj zajednici stečene su i parcele .., .., .. i .., a stečene su i brojne poljoprivredne mašine, nekoliko automobila različitih marki i modela, nameštaj i druge stvari domaćinstva. Stranke su 3-4 puta godišnje dolazile iz Švajcarske u ... u kojoj su sve vreme boravili baba i deda tuženog BB, koji su održavali poljoprivredno imanje, nadgledali rad majstora, spremali im obroke, nabavljali sav potreban materijal za izvođenje radova.

Na osnovu izloženog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je tužilja brigom oko dece i održavanjem domaćinstva omogućavala tuženima da ostvaruju prihode i podmiruju potrebe njihove porodične zajednice u Švajcarskoj, ali i investiraju u poboljšanje uslova u porodičnom domaćinstvu u ... i u kupovinu pokretnih stvari pa je, primenom člana 195. Porodičnog zakona, zaključio da su podjednaki doprinosi svih šest zajedničara u porodičnoj zajednici, te da je tužbeni zahtev tužilje osnovan za utvrđenje prava susvojine od 1/6, a neosnovan u preostalom delu do traženog susvojinskog udela od ¼. Drugostepni sud je odbio tužbene zahteve tužilje (i osnovni i eventualni) u pogledu potraživanja ličnih stvari koje je ona samo paušalno opisala i za koje nije dokazala da postoje ni iznos njihove novčane protivvrednosti.

Odluka drugostepenog suda u delu kojim je tužbeni zahtev delimično usvojen nije pravilna. Revizijom tuženih pravilno se ukazuje na to da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Radi pravilne primene materijalnog prava u sporovima radi deobe zajedničke imovine stečene radom u toku trajanja porodične zajednice (utvrđivanjem suvlasničkih udela u toj imovini, u smislu člana 177. Porodičnog zakona) neophodno je najpre utvrditi trajanje porodične zajednice, kao i to da li su stvari koje su predmet deobe stečene za vreme trajanja te zajednice. Ovo stoga što zajedničku imovinu čini samo ona imovina koju su supružnici zajedno sa članovima porodice stekli radom u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici, kako je to propisano članom 195. stav 1. Porodičnog zakona. U pogledu trajanja zajednice života, ključno je da zajednica života supružnika, odnosno članova porodične zajednice, otpočinje i okončava se ne zaključenjem odnosno razvodom braka, već faktičkim zasnivanjem, odnosno prestankom takve zajednice, momentom kada se zaista započne i završi zajednički život. Osim toga, kada je, kao u konkretnom slučaju, predmet spora deoba imovine između članova porodične zajednice, neophodno je raščlaniti imovinu (ušteđevinu, nepokretne i pokretne stvari) kojom je raspolagala porodica, i to kako onu u ..., tako i onu u Švajcarskoj, odnosno utvrditi šta je činilo ekonomsku, materijalnu bazu pre nego što je tužilja započela zajednicu života sa svojim suprugom i njegovim roditeljima i dedom i babom, pošto ekonomska baza čini posebnu imovinu dotadašnjih članova te porodice u smislu člana 168. stav 1. koji se shodno primenjuje na osnovu člana 195. stav 3. Porodičnog zakona.

Da bi se pravilno utvrdilo učešće u sticanju imovine, sud je dužan da utvrdi u kom procentu je posebna imovina stranaka, kao ekonomska baza privređivanja (zemljište, izgrađene nekretnine, stočni fond, sredstva rada) doprinela sticanju nove imovine, u kom delu je rezultat ulaganja od prodate posebne imovine, odnosno od korišćenja starog građevinskog materijala kod podizanja novih građevinskih objekata, a posebno koji deo predstavlja vrednost uloženog rada i koliko je učešće svakog pojedinog člana porodične zajednice u toj vrednosti prema poslovima koje je obavljao. U sporovima za utvrđivanje udela u zajedničkoj imovini mora se postupati po određenim fazama, da bi se pravilno utvrdio suvlasnički udeo prema doprinosu svakog člana porodične zajednice. Materijalna baza i prihodi od nje, utvrđuju se naspram okolnosti svakog konkretnog slučaja tako što se utvrdi iznos ušteđevine, kao i vrsta, količina i vrednost nepokretne (i pokretne) imovine. Radi pravilne ocene doprinosa materijalne baze treba tačno utvrditi njen sastav. U odnosu na zemljište treba utvrditi površinu, kulturu, kvalitet zemljišta, visinu katastarskih prihoda i tržišnu vrednost zemljišta. U pogledu izgrađenih objekata treba utvrditi površinu objekata, vrednost svih izvedenih radova, vrednost objekata pre i posle, vrstu i količinu utrošenog građevinskog materijala, vrednost fizičkih radova, kao i tržišnu vrednost objekata.

Zajednička imovina nastaje kao rezultat zajedničkog rada i korišćenja raznih materijalnih dobara kao materijalne osnove za sticanje. U široj porodičnoj zajednici postoji podela rada tako što svaki član domaćinstva radi određene poslove i na taj način omogućava drugim članovima da se posvete nekom drugom poslu. Svi oblici rada i saradnje se vrednuju i pri odlučivanju o veličini doprinosa u sticanju određene stvari nije odlučujuće ko je od članova porodičnog domaćinstva konkretno učestvovao u stvaranju te stvari, a ko je u okviru porodične zajednice radio na nekom drugom poslu. Faktičko je pitanje, i od okolnosti svakog konkretnog slučaja zavisi, kako će se vrednovati pojedini oblici rada i saradnje u okviru šire porodične zajednice.

Udeo u zajednički stečenoj imovini se izračunava tako što se najpre utvrdi vrednost zajednički stečene imovine, od te vrednosti se oduzme učešće posebne imovine pojedinih članova porodične zajednice i učešće materijalne baze i razlika tih vrednosti je rezultat zajedničkog rada sticalaca. Ta vrednost se deli na članove porodične zajednice srazmerno njihovom doprinosu. Članovima porodične zajednice koji su učestvovali materijalnom bazom ili ulaganjem posebne imovine se, na procenjenu vrednost radnog doprinosa, dodaje doprinos po osnovu učešća materijalne baze ili posebne imovine, zbir tih vrednosti se stavlja u odnos sa ukupnom vrednošću zajedničkih stečene imovine i tako se izračunava suvlasnički udeo. Članu porodice koji u sticanju učestvuje samo radom udeo se utvrđuje tako što se procenjena vrednost njegovog radnog doprinosa stavi u odnos sa ukupnom vrednošću zajednički stečene imovine.

U konkretnom slučaju, po oceni ovog suda, drugostepeni sud nije utvrdio ni materijalnu bazu ni radni doprinos svih članova porodičnog domaćinstva, kako onih u Švajcarskoj, tako onih u ..., naročito DD i ĐĐ, na šta se osnovano ukazuje revizijom tuženih. Osim toga, tužilja je prilikom saslušanja 22.09.2017. godine izjavila da je njena zajednica života sa tuženim BB prestala početkom 2002. godine (brakorazvodna tužba podneta je marta 2002. godine, a tužilja se iz stana iselila oktobra 2002. godine). Za pravilnu primenu materijalnog prava, a imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva i utvrđenje suvlasničkog udela tužilje na imovini koja je postojala i pre nego što je ona postala član porodične zajednice, a koja je adaptirana u periodu od 2002. do 2005. godine, bilo je potrebno razjasniti da li je ta adaptacija vršena tokom ili nakon trajanja zajednice života. Pritom treba imati u vidu da se i inače, adaptacijom (kako zgrade, tako i pomoćnih objekata koji su samo pripaci glavne stvari) može steći pravo susvojine samo ukoliko je adaptacija izvršena uz saglasnost (su)vlasnika da se adaptacijom stekne suvlasnički udeo, a vrednost adaptacije je jednaka ili veća od vrednosti adaptirane nepokretnosti pre adaptacije. Konačno, ukoliko na osnovu adaptacije ne može da se ostvari suvlasnički udeo, onda onom koji učestvuje u adaptaciji pripada samo obligaciono-pravni zahtev u visini vrednosti radova na adaptaciji, srazmerno umanjen za doprinose svih drugih lica koja su se u tome neposredno angažovala ili su za to upotrebila sredstva od svoje posebne imovine. Isto tako, za pravilnost primene prava koje se odnosi na isplatu novčanog iznosa po osnovu učešća u uređenju dvorišta na k.p. .. k.o. ... nedostaje razjašnjenje po kom osnovu bi ta isplata trebalo da se vrši, s obzirom da nije utvrđeno da li je i u kom obimu došlo do povećanja vrednosti glavne stvari (objekta) na toj katastarskoj parceli.

Dakle, da bi materijalno pravo bilo pravilno primenjeno neophodno je najpre utvrditi period tokom koga je trajala faktička zajednica života tužilje sa tuženim BB i njegovim roditeljima i babom i dedom, zatim šta je činilo ekonomsku bazu porodične zajednice pre nego što je tužilja zasnovala zajednicu života sa tuženim BB, a potom i imovinu koja je stečena tokom te porodične zajednice, kao i onu koja je uvećana (adaptacijom) i u kom obimu, pritom vodeći računa da pomoćni objekti (ni adaptirani ni izgrađeni) ne čine glavnu stvar i ne mogu biti zaseban predmet prava svojine u smislu člana 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, već se radi o pripacima koji dele pravnu sudbinu glavne stvari. U zavisnosti od utvrđenja tih činjenica, drugostepeni sud će oceniti da li su sve predmetne nepokretnosti stečene ili je njihova vrednost uvećana tokom trajanja porodične zajednice i da li su udeli zajedničara u zajedničkim stvarima zaista jednaki ili su udeli nekih zajedničara veći, eventualno zbog materijalne baze i posebne imovine koju su uneli u zajednicu ili zbog eventualno većeg doprinosa tokom trajanja zajednice. Nakon toga će drugostepeni sud, pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu, imajući u vidu i odredbu člana 196. Porodičnog zakona, kojom je propisano da se na imovinske odnose supružnika, vanbračnih partnera, deteta i roditelja, te članova porodične zajednice koji nisu uređeni ovim zakonom primenjuju odredbe zakona kojima se uređuju svojinskopravni odnosi i zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Predsednik veća - sudija

Dragana Boljević s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković