Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1114/23 od 21.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 55/21 od 15.09.2022. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba ZPP iz člana 374. stav 2. tačka 2, bitne povrede odredaba člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene neke druge bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sve do 09.09.2014. godine bio u braku sa DD. Prvotuženi BB je njihov zajednički sin. Do početka 2013. godine svi su živeli u zajedničkom domaćinstvu i bavili se poljoprivredom. Drugotuženi je poslovno sarađivao sa tužiocem. Dana 21.11.2018. godine zaključen je kupoprodajni ugovor između prvotuženog i DD1 kao prodavca i drugotuženog kao kupca uz učešće tužioca i ĐĐ supruge prvotuženog kao davalaca saglasnosti kojim su prodavci kupcu prodali svoje nepokretnosti svaki po ½ udela nekretnina upisanih u listu nepokretnosti broj ... KO ... sa određenim parcelama, ukupne površine 27 hektara, 2 ara i 14m². Ugovorena je kupoprodajna cena od 189.426 evra. Ugovoren je overen od strane javnog beležnika Magdalene Cvitkovac u ... pod Opu .../2018 od 21.11.2018. godine. Dana 25.06.2019. godine prvotuženi kao prodavac i drugotuženi kao kupac uz učešće ĐĐ kao davaoca saglasnosti, zaključili su aneks kupoprodajnog ugovora u kom ugovorne strane konstatuju da je između njih dana 25.04.2019. godine zaključen i overen pred javnim beležnikom Radmilom Stanković kupoprodajni ugovor Opu .../2019 i da su se sporazumeli da se član 1. osnovnog ugovora menja tako što se dodaju sada sporne parcele upisane u ln. ... KO ... i da se menja ukupna površina koja sada glasi 27 hektara, 97 ari i 38m², ugovorenu kupoprodajnu cenu od 188.501, 21 evro. Aneks ugovora overen je kod javnog beležnika Radmile Stanković u ... pod Opu .../2019 dana 25.06.2019. godine. Parcele koje su predmet aneksa kupoprodajnog ugovora stečena su za vreme trajanja braka tužioca i DD1, koji su se dogovorili da parcele budu upisane na ime njihovog sina, ovde prvotuženog što je realizovano njihovim upisom u list nepokretnosti broj ... KO ... kao svojina prvotuženog. Aneks kupoprodajnog ugovora Opu .../2019 od 25.06.2019. godine je sproveden u listu nepokretnosti broj ... KO ... i predmetne parcele se sada vode kao svojina drugotuženog. Tužilac smatra da aneks ugovora nije mogao da se zaključi bez njegove saglasnosti jer su predmetne parcele sticane u zajednici sa DD1, koja je bila u braku sa njim.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju polazeći od odredbe čl. 171, 180, 174, 179. i 195. Porodičnog zakona i člana 103. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. Činjenica da su sporne parcele stečene u toku trajanja zajednice tužioca i njegove bivše supruge DD1 nije od značaja za utvrđivanje ništavosti aneksa ugovora jer su isti predmetnu imovinu prepisali u svojinu svom sinu, ovde prvotuženom BB pa je volja tužioca i njegove supruge realizovana upisom predmetne nepokretnosti u svojinu prvotuženog u listu nepokretnosti broj ... KO ... . U vreme zaključenja aneksa ugovora, prvotuženi BB bio je jedini vlasnik predmetne nepokretnosti (jer su mu upravo tužilac i tužiočeva bivša supruga svojom voljom preneli u svojinu ove parcele) pa predmet kupoprodaje više nije bio u režimu zajedničke svojine jer je iz tog režima izašao prenosom prava svojine na nepokretnostima sa tužioca i njegove bivše supruge na ovde prvotuženog. Predmetni ugovor nije ni suprotan odredbama člana 103. Zakona o obligacionim odnosima pa stoga nisu postojali razlozi za utvrđivanje ništavosti pobijanog ugovora.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i žalbu tužioca odbio kao neosnovanu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Predmetnu imovinu iako su tužilac i njegova ranija supruga D stekli u toku trajanja bračne zajednice istu su preneli na svoga sina ovde prvotuženog BB. To je bila njihova volja, ta volja je realizovana upisom predmetne nepokretnosti u svojinu prvotuženog u listu nepokretnosti broj ... KO ... . U momentu zaključenja aneksa ugovora između prvotuženog i drugotuženog sporne parcele su bile uknjižene kao svojina prvotuženog Petra iz toga proizlazi da sporna imovina nije bila u režimu zajedničke svojine već je izašla iz tog režima prenosom prava svojine na nepokretnostima sa tužiocem i njegove bivše supruge na njihovog sina ovde prvotuženog. S druge strane prema odredbi člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima i javnom poretku i dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Pravilno je zaključeno da predmetni ugovor nije suprotan naznačenoj odredbi Zakona o obligacionim odnosima niti je tužilac pružio dokaze u tom pravcu, tj. na okolnost ništavosti spornog aneksa ugovora.

Nisu od značaja navodi revizije da su tuženi odbili da notar ugovor Opu .../2019 dostavi poreskim vlastima jer je to stvar poreskog postupka i poreske administracije, niti je od značaja revizijski navod da je predmetna vrednost prodata ispod cene, te da je kasnije drugotuženi sporne parcele prodao po mnogo većoj ceni, te da je tužilac na takav način oštećen. Ovo iz razloga što navodi da li je takva parcela prodata po nerealnoj ceni ili ne, nisu ni isticani u toku trajanja postupka, a imajući u vidu i sadržinu tužbenog zahteva sud to nije mogao ni ispitivati. Činjenica da je tužilac bio u zatvoru kada je prvotuženi sa drugotuženim zaključio aneks ugovora, ne može uticati na donošenje drugačije odluke suda jer je u momentu zaključivanja spornog aneksa ugovora, prvotuženi bio uknjižen kao vlasnik naznačenih spornih parcela.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković