Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Marjanović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 8786/19 od 31.08.2021. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 8786/19 od 31.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 8786/19 od 31.08.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19539/17 od 14.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti prvostepenog suda za postupanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za period od 01.11.2014. godine do 25.11.2017. godine isplati iznos od 251.460,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kako je to bliže određeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 109.497,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada se steknu uslovi za izvršenje do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 8786/19 od 31.08.2021. godine, ukinuta je prvostepena presuda i tužba odbačena kao nedozvoljena.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona parničnom postupku Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijano rešenje primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 20.09.1991.godine godine tužiocu je priznato pravo na starosnu penziju od 01.09.1991.godine. Po rešenju tuženog od 25.01.2008.godine o vanrednom usklađivanju penzija („Službeni glasnik RS“, br.20/08 od 19.02.2008.godine) tuženi je bio u obavezi da usklađene penzije za 11,06% počne da isplaćuje tužiocu najkasnije od 20.02.2008.godine za januar 2008.godine i dalje redom za svaki mesec ponaosob. Tuženi nije postupao po pomenutom rešenju. Veštačenjem je utvrđena visina potraživanja tužioca za utuženi period od novembra 2014.godine zaključno sa oktobrom 2017.godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da je tuženi odgovoran za materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo, a koja se ogleda u isplaćivanju manjih iznosa penzija od onih koji mu pripadaju u utuženom periodu, pozivajući se na član 172. Zakona o obligacionim odnosima, ocenivši kao neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužioca.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je ukinuo presudu prvostepenog suda i odbacio tužbu kao nedozvoljenu. Razlozi koje navodi drugostepeni sud ogledaju se u tome što je tužilac dao punomoćje za zastupanje advokatu Slađani Marjanović iz ... . Isto punomoćje je overeno od strane notara Vula Shaqir, tj. punomoćje je snabdeveno pečatom notarske komore Republike Kosovo. Shodno tome, drugostepeni sud nalazi da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 9. ZPP a na koju sud pazi po službenoj dužnosti, ovo iz razloga što punomoćnik tužioca nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice. Punomoćje koje je potpisao tužilac je overeno pečatom notara sa Kosova, ali kako Republika Srbija ne priznaje Republiku Kosovo, to punomoćje nije uredno overeno, pa proizilazi da je postupak pokrenut od neovlašćenog lica – advokata Slađane Marjanović, tj. to lice nije bilo ovlašćeno za podnošenje tužbe. Lice koje postupa u svojstvu notara Republike Kosova, nije steklo status javnog beležnika u skladu sa članom 3. Zakona o javnom beležništvu Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika. Prema članu 90. navedenog zakona stranka izdaje punomoćje u pisanom obliku. Prema članu 91. stav 1. punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Prema stavu 2. ovog člana sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila,

U konkretnom slučaju, tužilac je izdao punomoćje advokatu Slađani Marjanović iz ... da pokrene postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, što je ista i učinila. Punomoćje koje je izdato imenovanom advokatu izdato je u svemu u skladu sa odredbama članova 85.-91. Zakona o parničnom postupku. Advokat Slađana Marjanović je zvanično registrovana u Advokatskoj komori u Beogradu shodno Zakonu o advokaturi Republike Srbije. Punomoćje koji se izdaje advokatu koje legalno obavlja posao advokature u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, ne mora da bude overeno (takav uslov propisuje jedino Porodični zakon radi zastupanja stranke u bračnom sporu), iako je izdato od strane stranog državljanina. Stoga za predmetno punomoćje koje je tužilac izdao advokatu Slađani Marjanović nije bilo ni potrebno da bude overeno od strane notara.

Drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda i u ponovnom postupku će nakon ocene žalbenih navoda doneti odluku u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić