Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Dobrile Strajina članova veća, u parnici AA iz ..., čiji su punomoćnici Mirjana Dimitrijević i Radovan Džanić advokati iz ... i Stefan Dimitrijević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 241/2020 od 26.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 241/2020 od 26.10.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 241/2020 od 26.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 615/18 od 04.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 141.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.11.2019. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu, preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke presude, isplati iznos od još 146.880,00 dinara sa kamatom počev od 14.05.2015. godine, kao i u delu tražene zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete iz stava prvog izreke presude za period od 14.05.2015. godine zaključno sa 03.11.2019. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 42.884,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do ispalte.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 241/2020 od 26.10.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 615/18 od 04.11.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postukpu („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu pretrpljene materijalne štete na poljoprivrednim kulturama tužioca koja je nastala usled elementarne nepogode (grad). Nižestepenim presudama obavezana je tužena da tužiocu naknadi pretrpljenu marerijalnu štetu, uz obrazloženje da u konkretnom slučaju, postoji odgovornost tužene Republike Srbije za nastalu štetu i da istovremeno, shodno odredbi člana 192. stav 1. ZOO, postoji podeljena odgovornost, obzirom da je uspešnost dejstva protivgradne zaštite procenjena na 70 %, a pri tom je utvrđen doprinos tužioca nastanku štete u iznosu 30 %, zbog čega tužena u obavezi da tužiocu naknadi pretpljenu štetu natalu na poljoprivrednim kulturama usled dejstva elementarne nepogode izazvane gradom, u iznosu od 141.120,00 dinara.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda pa ukazivanje tužioca na postojanje drugačijih odluka, koje su priložene uz reviziju, ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, nema potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz izloženih razloga, posebna revizija nije dozvoljena primenom člana 404. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena. Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić