.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12512/2022
22.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA, mal. BB, mal. VV i mal. GG, čiji je zakonski zastupnik majka AA, svi iz ..., čiji je punomoćnik Petar Mijatović, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stojković, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, uređenja ličnih odnosa, izdržavanja, lišenja roditeljskog prava i zaštite od nasilja u porodici po tužbi i po protivtužbi radi vršenja roditeljskog prava, uređenja ličnih odnosa i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 379/21 od 03.02.2022. godine, u sednici održanoj 22.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 379/21 od 03.02.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2484/16 od 02.03.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P2 2484/16 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene, pa su maloletna deca parničnih stranaka, mal. BB, rođena ....2006. godine u ..., mal. VV, rođen ...2009. godine u ... i mal. GG, rođena ....2013. godine u ..., povereni na čuvanje, negu i vaspitanje majci AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke, lični odnosi mal. BB, mal. VV i mal. GG sa ocem DD odvijaće se jednom nedeljno u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad u ..., u terminima koje odredi Centar i u terminima u sklopu porodične terapije u nadležnoj ustanovi. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da na ime doprinosa za izdržavanje mal. BB, mal. VV i mal. GG plaća mesečno iznos od po 300 evra, ukupno 900 evra, počev od 24.10.2017. godine, svakog 1-og do 5-og u mesecu za tekući mesec, uplatom na devizni račun zakonske zastupnice maloletne dece majke AA bliže navedeno u izreci, s tim da sve dospele, a neisplaćene iznose dužan je da plati odjednom. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje – protivtužene, pa je tuženi – protivtužilac DD delimično lišen roditeljskog prava nad maloletnom decom BB, VV i GG i to u pogledu odlučivanja o prebivalištu dece, regulisanju putnih isprava za decu i davanja saglasnosti za prelazak državne granice Republike Srbije maloletne dece sa majkom. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene u delu u kome je tražila da se tuženi – protivtužilac delimično liši roditeljskog prava nad maloletnom decom BB, VV i GG i to prava na čuvanje, podizanje, vaspitanje i zastupanje maloletne dece, prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život dece, a naročito na obrazovanje dece, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad decom, raspolaganje imovinom dece velike vrednosti, prava tuženog na prelazak državne granice Republike Srbije sa maloletnom decom bez prethodne pisane saglasnosti majke. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene i zakonske zastupnice mal. tužilaca kojim je tražila da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici i da se tuženom – protivtužiocu DD zabrani da na bilo koji način dalje uznemirava tužilju – protivtuženu AA, da se zabrani tuženom – protivtužiocu da se približava tužilji – protivtuženoj na udaljenosti manjoj od 100 metara i da pristupa u prostor oko mesta rada i mesta stanovanja tužilje, kao i u delu kojim je tražila da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici i privremene mere da se zabrani tuženom – protivtužiocu da se približava maloletnoj deci BB, VV i GG na udaljenosti manjoj od 100 metara, da pristupa u prostor oko mesta stanovanja maloletne dece, škole maloletne dece, osim u slučaju viđanja maloletne dece u kontrolisanim uslovima u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad, da se zabrani tuženom – protivtužiocu da dalje uznemirava maloletnu decu BB, VV i GG. Stavom sedmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca DD kojim je tražio da se maloletna deca BB, VV i GG povere njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se uredi način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa majkom i da se obaveže tužilja – protivtužena AA da na ime svog doprinosa izdržavanju mal. dece BB, VV i GG plaća mesečno iznos od po 15.000,00 dinara po detetu na račun oca DD, počev od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi, kao i predlog za određivanje privremene mere kojom će se maloletna deca BB, VV i GG poveriti na čuvanje, negu i vaspitanje ocu koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, da se uredi način viđanja mal. dece sa majkom svakog drugog vikenda od petka u 14,00 časova do nedelje u 18,00 časova, svakog drugog praznika i 10 dana u toku letnjeg i zimskog raspusta. Stavom osmim izreke, određena je privremena mera, tako da se lični odnosi mal. BB, mal. VV i mal. GG sa ocem DD odvijaju jednom nedeljno u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad u ..., u terminima koje odredi Centar i u terminima u sklopu porodične terapije u nadležnoj ustanovi. Rešenjem iz stava osam presude menja se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2484/16 od 18.01.2019. godine u stavu prvom izreke rešenja. Privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka i ima dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude u delu kojim je određena privremena mera. Stavom devetim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je tužilja – protivtužena tražila da se obaveže tuženi – protivtužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece BB, VV i GG plaća mesečni iznos od po 300 eura mesečno za svako dete i to počev od 24.10.2017. godine kao dana povratka dece u Srbiju, na devizni račun zakonskog zastupnika – majke dece od 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec, sve dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom desetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 379/21 od 03.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog DD i potvrđena prvostepena presuda, ispravljena rešenjem od 15.04.2021. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su dali odgovor na reviziju sa predlogom kao u odgovoru.
Ispitujući presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su živeli u vanbračnoj zajednici koja je prekinuta decembra 2016. godine. Parnične stranke imaju troje dece, mal. BB, rođenu ...2006. godine, mal. VV, rođenog ...2009. godine i mal. GG, rođenu ...2013. godine. Tuženi je bez saglasnosti tužilje sa decom otišao u Nemačku, u trenutku kada je bila na snazi privremena mera određena rešenjem od 05.01.2017. godine, kojom se maloletna deca poveravaju na čuvanje tužilji uz uređivanje ličnih odnosa dece sa ocem. Odlukom nadležnog suda u Nemačkoj od 30.06.2017. godine, na osnovu Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, maloletna deca su vraćena u Beograd i predata tužilji. Prema mišljenju organa starateljstva, Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Stari Grad od 29.12.2016. godine, maloletna deca treba da žive sa majkom kojoj treba poveriti svo troje maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava s obzirom da je ona angažovaniji roditelj i usmerena na zadovoljavanje potrebe dece i motivisana da se brine o njima, dok je tužilac uticao na razvijanje negativnog odnosa dece prema majci, ne uviđajući interese i potrebe dece za majkom, uz procenu da su deca visoko traumatizovana usled konfliktne situacije razilaženja roditelja, sa visokim rizikom daljeg intenzivnog uticaja oca na decu, a potom i uticaj maloletne BB na mlađeg brata i sestru u pravcu daljeg otuđenja od majke. Centar za socijalni rad je u nalazu od 21.12.2017. godine, predložio kao neophodno hitno odvajanje dece od uticaja koji vrši otac dok se ne postigne stabilizacija i prilagođavanja u odnosu dece i majke, a u nalazu od 12.06.2018. godine dato je mišljenje da su ispunjeni uslovi za delimično lišenje roditeljskog prava tuženog u delu vezanom za odlučivanje o prebivalištu dece, regulisanje pasoša za decu i odvođenje dece van granica Srbije, uz dalju potrebu nastavljanja viđanja u kontrolisanim uslovima kakav način viđanja između oca i dece je počeo marta 2018. godine. Komisija sudskih veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je u nalazu i mišljenju konstatovala da su oba roditelja autentično motivisani za samostalno vršenje roditeljskog prava, da je majka adekvatniji roditelj i podobniji za samostalno vršenje roditeljskog prava jer jasno razgraničava partnersku od roditeljske uloge, dok otac ne razdvaja ove uloge, ne uočava emocionalne teškoće maloletne BB i ne uviđa, niti odmerava težinu frustracije koju maloletno dete ima usled konflikta roditelja. Dato je mišljenje da je majka podobniji roditelj da samostalno vrši roditeljsko pravo, jer adekvatno sagledava razvojne i emocionalne potrebe dece za razliku od oca koji ne uviđa svoj udeo u narušenoj porodičnoj situaciji. Majka nije fokusirana na diskreditaciju oca, dok otac suštinski nipodaštava majku i svojim ponašanjem doprinosi negativnoj konotaciji majke kod maloletne dece. BB želja da živi sa ocem, kao i želja maloletnog VV nisu u njihovom interesu, s obzirom da je takvo mišljenje indukovano od strane oca, pa je kao najbolje u interesu svo troje dece preporučeno viđanje oca i dece u kontrolisanim uslovima u Centru, najmanje jednom nedeljno, a potom u skladu sa postignućima u porodičnoj terapiji od momenta uspostavljanja skladnijih porodičnih prilika proširenje takvog modela viđanja. Svo troje dece su školskog uzrasta, udžbenici za osmi i peti razred koji pohađaju mal. BB i VV koštaju po 15.000,00 dinara, dok za mal. GG, kao treće dete, tužilja ne plaća knjige. Pored troškova za knjige, postoje izdaci za školski pribor, užinu, odlaske na rođendane, odeću i obuću, za mal. BB dopuna za mobilni telefon i dve fiksne proteze. BB ide na pevanje, VV na fudbal, a GG na folklor i karate, a idu i na rekreativnu nastavu, po kom osnovu postoje izdaci utvrđeni u postupku. Maloletna deca od 2018. godine žive sa tužiljom u ..., u kući koja je tužiljino vlasništvo, a troškovi za TV, internet, mobilni telefon mesečno iznose 8.000,00 dinara, za struju zimi oko 20.000,00 dinara, leti oko 7.000,00 dinara, kao i porez za kuću oko 30.000,00 dinara. Tužilja je ... sa mesečnom zaradom oko 83.000,00 dinara, kreditno je opterećena do 2026. godine sa četiri kredita, sa mesečnom ratom oko 30.000,00 dinara. Troškovi za hranu iznose oko 40.000,00 dinara, a za hemiju oko 5.000,00 dinara. Povremeno ima finansijsku pomoć porodice i prijatelja. Tuženi živi u Nemačkoj, poseduje u svom vlasništvu zgradu ukupne površine 1.080 m2 i u toj zgradi koristi stan površine 270 m2 i lokal u kome se nalazi kafić – restoran vlasništvo tuženog. U istoj zgradi postoji još pet stanova koje planira da izdaje. U Beogradu je bio vlasnik stana koje je krajem 2016. godine prodao za iznos od 270.000 evra. Poseduje dva automobila „...“ 2002. i 2016. godište. Plaća račune za stan, mobilni telefon i kredit, ukupno mesečno 4.500 evra. Potrebe maloletne dece su kada se ima u vidu životni standard tuženog odmeren u iznosu od po 60.000,00 dinara za svako dete.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tužilji, da se održavanje ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim odvija u kontrolisanim uslovima, u Centru za socijalni rad u ..., u terminima koje odredi Centar, uz obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju svakog deteta u mesečnom iznosu od po 300 evra. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su tuženog delimično lišili roditeljskog prava u pogledu odlučivanja o prebivalištu, regulisanju putnih isprava za decu i davanju saglasnosti za prelazak državne granice.
Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojom je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Odredbom člana 77. Porodičnog zakona propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava i stavom 3. ovog člana propisano je da jedan roditelj vrši sam roditljesko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Odredbom člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi.
Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.
Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.
Najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe. U konkretnom slučaju, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nalaze i mišljenje organa starateljstva i komisije sudskih veštaka, koji su cenili i izraženu želju maloletne BB i VV da žive sa ocem, potrebe i sposobnosti roditelja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece da žive u domaćinstvu sa majkom, uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem u kontrolisanim uslovima, prema datom modelu od strane nadležnih organa starateljstva, da otac bude delimično lišen roditeljskog prava i da na ime izdržavanja plaća iznos od po 300 evra.
Revizijske navode da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava i to člana 265. stav 1. Porodičnog zakona uz tvrdnju da su deca morala u ovoj parnici da budu zastupana preko kolizijskog staratelja, tuženi je isticao i u žalbi, a ovi navodi su pravilno cenjeni od drugostepenog suda da u pogledu ožalbenog dela (poveravanje dece, uređenje njihovih ličnih odnosa sa tuženim, delimično lišenje roditeljskog prava, izdržavanje), maloletna deca nemaju položaj stranke, pa nije ni potrebno postavljanje kolizijskog staratelja. Mišljenje dece u toku postupka je cenjeno u okviru razjašnjenja njihovog najboljeg interesa. Pri postojanju mogućnosti daljeg intenzivnog uticaja oca na decu u pravcu daljeg otuđenja od majke, želja mal. BB i VV da žive sa ocem pravilno je procenjena kao protivna njihovom interesu. Najbolji interes maloletne dece je utvrđen u sklopu svih činjenica koje karakterišu porodične odnose, procene da majka jasno razgraničava partnersku od roditeljske uloge, razume razvojne i emocionalne potrebe dece, dok otac ne razdvaja partnersku od roditeljske uloge i ne shvata svoj udeo u prolongiranom konfliktu, što ukazuje na neosnovanost revizijskih navoda da nije procenjena volja mal. dece sa kojim od roditelja žele da žive. Predstavnik komisije veštaka se na ročištu 27.01.2021. godine izjasnio u odnosu na dati nalaz i mišljenje komisije i istaknute primedbe tuženog, što čini neosnovanim revizijske navode da nižestepeni sud nije imao u vidu primedbe tuženog na mišljenje komisije. U nalazu i mišljenju komisija veštaka je detaljno obrazložila prednosti majke kao adekvatnijeg i podobnijeg roditelja za samostalno vršenje roditeljskog prava i uz pravilnu procenu najboljeg interesa maloletne dece u konkretnom slučaju doneta je pravilna odluka da deca budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci.
Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju nije bio potreban za vođenje parnice, pa je doneta odluka kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
