Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 507/22 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao ne osnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, osmom, devetom i jedanaestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje-protivtužene i tuženog- protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom četvrtim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog-protivtužioca u odnosu na stav prvi, peti, šesti, sedmi i deseti izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude i to odluke sadržane u stavovima drugom i trećem izreke, tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja-protivtužena je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovano se sadržinom revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP s`obzirom na to da je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je zaključen ...2013. godine u Beogradu. Tokom trajanja bračne zajednice rođen je njihov sin VV ...2014. godine. Zbog ozbiljno i trajno poremećenih odnosa među parničnim strankama njihova zajednica života prekinuta je u februaru 2018. godine. Rešenjem Prvog OJT od 22.06.2019. godine, odbačena je krivična prijava podneta od strane MUP RS za Grad Beograd PS Vračar protiv tuženog zbog krivičnog dela nasilje u porodici. Privremenom merom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1766/19 od 13.05.2022. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, na način bliže naveden u nižestepenim presudama, a kojim rešenjem je izmenjeno rešenje istog suda od 03.07.2018. godine. Tužilja (rođena 1964. godine) zaposlena je kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 110.000,00 dinara. Živi sa mal. detetom u visokom parteru kuće od oko 75m2 koja je u njenom i sestrinom suvlasništvu. Kreditno je zadužena. U brizi oko deteta pomaže joj rođena sestra. Tuženi (rođen 1959. godine) bio je zaposlen u preduzeću „GG“ doo kao direktor sa mesečnom zaradom od 121.000,00 dinara i ima udeo u vlasništvu tog društva od 22,345%. Vlasnik je stana i kuće u ... . Stan u ... je u postupku deobe bračne tekovine sa tužiljom, pa za isti ima godišnje izdatke od oko 700 evra. U vlasništvu ima automobil „Volvo“ i čamac u ... . Za izdržavanje maloletnog deteta mesečno uplaćuje 25.000,00 dinara. Tuženi povremeno kupuje detetu opremu za sport, poklone i druge stvari. Parnične stranke nemaju obavezu izdržavanja drugih lica osim zajedničkog deteta. Komunalni troškovi njihovih domaćinstava utvrđeni su u mesečnim iznosima navedenim u nižestepenim presudama. Mal. VV ima 8,5 godina, pohađa treći razred osnovne škole i drugi razred muzičke škole. Trenira hokej. Utvrđeno je da je za izdržavanje mal. deteta potreban iznos od 90.000,00 dinara mesečno. Na osnovu nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad Odeljenje Vračar od 27.11.2019. godine i 18.02.2020. godine i nalaza i mišljenja stručnog tima Komisije sudskih veštaka specijaliste dečije psihijatrije dr. Ane Kesić, specijaliste psihijatrije dr. Čeda Miljevića i specijaliste medicinske psihologije dr. Sonje Pantović od 19.04.2021. godine, utvrđeno je da je u najboljem interesu mal. VV s`obzirom na njegov pol, uzrast, emocionalne i razvojne potrebe da bude poveren na negu, staranje i vaspitanje majci koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno. Utvrđeno je da je partnerski odnos između parničnih stranaka konfliktan i zasnovan na međusobnom nepoverenju, da su roditelji nesvesni rizika za razvoj deteta i da postoji majčin otpor u daljem razvoju odnosa između oca i maloletnog deteta. Roditelji nisu želeli da prihvate zajedničko starateljstvo. Suprotnih su stavova po pitanjima roditeljstva, nespremni da učine promene radi međusobne saradnje iako je utvrđeno da oboje imaju roditeljsku podobnost.Utvrđeno je da majka nema poremećaj mišljenja i formalnih ispada, da je zdrava, ali sa naglašenim crtama ličnosti, egocentrična, teatralna, sklona preterivanju, sa površnim i labilnim raspoloženjem i sa povremenim prenaglašenim ispoljavanjem osećanja. Sposobna je da uspostavi adekvatan emocionalni odnos sa detetom koje je negovano i lepo vaspitano. Prilikom odlučivanja kom od roditelja mal. dete treba da bude povereno prednost je data majci s`obzirom na to da mal. dete živi sa njom od prekida zajednice života roditelja, adaptirano je na funkcionisanje u njenom domaćinstvu, a da je majka procenjena kao zainteresovan, angažovan i odgovoran roditelj koji ima kapacitete i ume da prepozna i na adekvatan način zadovolji potrebe maloletnog deteta. Prilikom veštačenja mal. VV participirao je u skladu sa svojim uzrastom i komisija je utvrdila da je instrumentalizovan od strane majke oko toga sa kojim roditeljem želi da živi. Govori o majci pozitivno verbalizujući negativna osećanja prema ocu. Međutim, utvrđeno je da je ponašanje deteta bilo u suportnosti sa izjavama da ne želi da se viđa sa ocem, provodi vreme sa njim i spava kod njega, jer je u njegovom prisustvu bilo slobodno i veselo. Maloletno dete treba poveriti majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava prema nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Odeljenje Vračar od 27.11.2019. godine i 18.02.2020. godine, a da sa ocem održava lične odnose po modelu predloženom od strane Komisije sudskih veštaka od 19.04.2021. godine, kao i u iskazu članova Komisije veštaka prilikom njihovog saslušanja, a određenom u izreci prvostepene presude.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužilji-protivtuženoj dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženog-protivtužioca obavezali na izdržavanje mal. deteta i uredili način održavanja ličnih odnosa mal. deteta i tuženog-protivtužioca.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona-PZ, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretom slučaju, pravilno su primenjene navedene zakonske odredbe, u situaciji kada je bračna zajednica parničnih stranaka prekinuta i kada oni nemaju zajedničko prebivalište, odnosno zajedničko mesto stanovanja, kao i odredba člana 77. PZ, kada je određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnim zajedničkim detetom parničnih stranaka vršiti majka – tužilja, te uređen način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim dete ne živi. Prilikom donošenja ove odluke sud je postupio u smislu člana 270. PZ koji nalaže da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodničnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovne za posredovanje u porodičnim odnosima. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da sud ne raspolaže stručnim znanjem koje je potrebno da bi se razjasnile i utvrdile sve činjenice od značaja za odluku o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja, sud je ispravno postupio kada je radi utvrđivanja tih okolnosti zatražio mišljenje Centra za socijalni rad Odeljenje Vračar i Komisije sudskih veštaka dr. Ane Kesić, specijaliste dečije psihijatrije, dr. Čeda Miljevića specijaliste psihijatrije i dr. Sonje Pantović, specijaliste medicinske psihologije. Iz svih izvedenih dokaza proizilazi zaključak da maloletno dete parničnih stranaka, posle prestanka bračne zajednice, treba poveriti na staranje majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Ova odluka ne isključuje tuženog-protivtužioca kao oca da se stara o mal. VV i učestvuje u njegovom podizanju, vaspitanju i obrazovanju.

Navodi revizije kojima se ukazuje da sud površno pristupa pitanju podobnosti majke da se samostalno stara o detetu, demantovani su stručnim mišljenjem Centra za socijalni rad i Komisije veštaka, koji je sačinili nalaz na osnovu urednog kontakta sa tužiljom i u skladu sa pravilima struke. Takođe, nalaz Centra za socijalni rad Vračar i nalaz dr. Ane Kesić, dr. Čeda Miljevića i dr. Sonje Pantović, saglasni su u pogledu odnosa tužene prema svojim roditeljskim obavezama prema maloletnom detetu koje je za nju vezano. Naime, utvrđeno je da tužilja kao majka nije zanemarivala dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, kao i spremnost i motivacija majke da se stara o mal. VV, a da ne postoje nedostaci koji bi umanjili njen roditeljski kapacitet,Takođe, na osnovu stručnog mišljenja nadležnog organa koje je dato jasno, nedvosmisleno, u skladu sa pravilima struke i koje navodima tuženog-protivtužioca nije dovedeno u sumnju, utvrđeni su razlozi zbog kojih maloletnog VV, u uzrastu u kome se nalazi, treba poveriti na staranje majci. pa je pravilna odluka o tužbenom zahtevu doneta na osnovu izvedenih dokaza. Pri tome, najbolji interes deteta je jedan od komplementarnih principa koji proizilazi iz Konvencije o pravima deteta i predstavlja pravni standard koji je uvek prioritetan kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta, a ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, što su nižestepeni sudovi pravilno učinili.

Na osnovu člana 61. Porodičnog zakona-PZ uređen je na način održavanja ličnih odnosa tuženog kao oca sa maloletnim detetom koja neće živeti u njegovom porodičnom domaćinstvu. Način održavanja ličnih odnosa uređen je s obzirom na potrebe maloletnog deteta i tuženog-protivtužioca, imajući u vidu mišljenja Centra za socijalni rad Vračar i veštaka (koji su stručno mišljenje dali i na osnovu individualnih razgovora sa roditeljima i opservacije mal. deteteta). Neosnovani su revizijski navodi tuženog-protivtužioca kojima se osporava pravilnost drugostepene odluke, jer je pobijenom odlukom u smislu članova 6, 61. i 266. stav 1. PZ, uređen način održavanja kontakta tuženog sa mal. VV koji model omogućava održavanje i dalje razvijanje adekvatnih ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, posebno imajući u vidu uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe deteta. Prema utvrđenom modelu, viđanje deteta sa ocem ostvaruje se na uobičajeni način. Nešto užim modelom viđanja,koji podrazumeva da se viđanje mal. deteta sa ocem odvija jednim radnim danom tokom nedelje kada vikend provodi sa ocem, pogoduje najboljem interesu mal. deteta koji se ogleda u postizanju ravnoteže između očuvanja bliskih odnosa deteta sa ocem i stvaranja uslova za dalji razvoj deteta uz više vremena koje će provoditi sa vršnjacima i u pohađanju vanškolskih aktivnosti. Po oceni Vrhovnog suda, određeni model viđanja oca i mal. deteta je optimalan i doprineće uspostavljanju kvalitetnih i bliskih odnosa oca i deteta i omogućiti da tuženi kao otac ima značajnu ulogu i uvid u podizanje i vaspitanje svog deteta. Otac je u obavezi da isplanira i kvalitetno provodi vreme sa svojim detetom sve u cilju eliminisanja negativnih posledica narušenih roditeljskih odnosa. Takođe, majka ima obavezu da pripremi dete za kontakte sa ocem u smislu podsticanja deteta da se sa ocem vidi i provodi vreme. Tuženi u svakom slučaju ima mogućnost da kada lični odnosi između njega i deteta budu takvog kvaliteta da je dete spremno da sa ocem provodi više vremena traži proširenje sada određenog modela održavanja ličnih odnosa.

Pravilno su procenjene i mesečne potrebe deteta i tuženi obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju na osnovu člana 154. stav 1. i 160. do 162. PZ, Dosuđenim iznosom izdržavanja obezbeđuje se podmirivanje potreba maloletno deteta stranaka i osigurava isti standard koji imaju njegovi roditelji, pri čemu egzistencija tuženog nije ugrožena, dok će ostala sredstva potrebna za izdržavanje deteta obezbediti majka, ne samo novcem, nego i staranjem o detetu, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodi revizije tuženog-protivtužioca su bez uticaja na drugačiju odluku, s obzirom na godine starosti tuženog, visinu prihoda koju ostvaruje iz radnog odnosa u svojoj privatnoj firmi, njegove stambene prilike, kao i da nema obavezu izdržavanja drugih lica, a posebno imajući u vidu da je izdržavanje maloletne dece dužnost roditelja. Tuženi je radno sposoban i zdrav ( nije ukazao na bilo kakvu tegobu u tom smislu) i stoga dužan da aktivira svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje mal. VV što je njegova zakonska obaveza koje se ne može osloboditi, shodno odredbama člana 167. stav 2. PZ. Visina izdržavanja se može smanjiti ili povećati prema članu 164. PZ, ako se promene okolnositi na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi o kojima se drugostepeni sud već izjasnio, dajući razloge koje prihvata i Vrhovni sud.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić