Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

O reviziji nije bilo potrebe da se odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer tužilja revizijom pobija presudu kojom je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o njenom zahtevu, pa je u tom slučaju revizija uvek dozvoljena, saglasno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa sada pok. GG živela u vanbračnoj zajednici od 1984. do 1997. godine, kada su zaključili brak koji je prestao njegovom smrću dana ...2018. godine. Presudom Okružnog suda u Beogradu P 629/84 od 11.09.1984. godine (pravnosnažna 09.11.1984. godine) razveden je brak GG i njegove prve supruge DD. Između njih nije vođen postupak za podelu bračne tekovine. Sada pok. GG je dobio na korišćenje od Društvenog stambenog preduzeća radnika zaposlenih van društvenog sektora stan površine 72,59m2 koji se sastoji od 2,5 sobe, jedne kuhinje, jednog kupatila, jedne lođe i podruma. Stan je bodovan 1981. Godine, kada je pok. GG bio u braku sa prvom suprugom DD. U rešenju o dodeli stana od 27.04.1981. godine navedeno je da će GG stan koristiti kao nosilac stanarskog prava sa članovima porodičnog domaćinstva- suprugom DD i ćerkom BB, tuženom. U stan su se dana 23.10.1988. godine uselili GG, tužilja i tužena, tada mal. VV (udata ...). U ugovoru o korišćenju stana koji je zaključen 03.03.1991. godine konstatovano je da će GG, nosilac stanarskog prava, stan koristiti sa tuženom ćerkom BB. Dana 03.03.1991. godine, prilikom zaključenja ugovora o korišćenju stana sastavljen je zapisnik od strane Društvenog stambenog preduzeća radnika zaposlenih van društvenog sektora u kome je navedeno da se, pored podataka unetih u ugovor o korišćenju stana, konstatuje i zatečeno stanje bitno za obe ugovorne strane, i to da je stan od 72,59m2 dvoiposoban, da nosilac stanarskog prava GG u stanu stanije sa ćerkom BB, da je razveden od prve supruge i da živi sa drugom ženom, ovde tužiljom oko 10 godina, sa kojom nije u braku i da imaju zajedničku ćerku mal. VV. Dana 27.02.1992. godine nosilac stanarskog prava GG je zaključio ugovor o kupoprodaji stana sa Društvenim stambenim preduzećem radnika zaposlenih van društvenog sektora u Beogradu i upisan je u katastru nepokretnosti kao vlasnik spornog stana u 1/1 idelanog dela. U vreme otkupa stana tužilja je sa GG živela u vanbračnoj zajednici, a od useljenja 1988. godine, neprekidno živi u ovom stanu. Tužena BB se nikada nije uselila u sporni stan. Postupak za raspravljanje zaostavštine iza smrti pok. GG je prekinut, a tužilja upućena na parnicu da bi dokazala da stan koji je predmet spora predstavlja zajedničku imovinu stečenu u vanbračnoj zajednici.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 191. Porodičnog zakona tj. da stan koji je predmet spora predstavlja zajedničku imovinu tužilje i sada pok. GG, jer je otkupljen u toku trajanja vanbračne zajednice sa pok. GG, na koji se shodno primenjuju odredbe o imovini stečenoj radom bračnih drugova, zbog čega je suvlasnik sa ½ idealnog dela stana.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu sa obrazloženjem da se na sporni odnos ne može primeniti odredba člana 191. stav 1. Porodičnog zakona, jer je stan bodovan 1981. godine kada je pok. GG bio u braku sa sada prvom suprugom DD i isti je dobijen na korišćenje i za DD i BB, ali ne i za ovde tužilju.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Pravo svojine na spornom stanu sada pok. GG je stekao na osnovu ugovora o kupoprodaji stana od 27.02.1992. godine koji je, kao nosilac stanarskog prava, zaključio sa nosiocem prava raspolaganja pod uslovima propisanim Zakonom o stambenim odnosima. Pravo na otkup stana- zaključenje ugovora o kupoprodaji, ne pripada vanbračnom partneru nosioca stanarskog prava ni uz njegovu saglasnost, jer se ni po ranije važećim stambenim propisima, ni po odredbama Zakona o stambenim odnosima, vanbračni partner ne može smatrati članom porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana na neodređeno vreme, osim pod uslovom da je između njih moglo biti ostvareno pravo na zakonsko izdržavanje.

Stoga vanbračni partner nema pravo svojine na stanu otkupljenom u toku vanbračne zajednice. Izuzetno, stan dodeljen jednom vanbračnom partneru u toku vanbračne zajednice ulazi u režim zajedničke imovine iz člana 191. Porodičnog zakona u slučaju kada je u molbi za dodelu stana drugi vanbračni partner prijavljen kao član porodičnog domaćinstva podnosioca molbe koji je po tom osnovu stekao bodove koji su uticali na dodelu stana.

U konkretnom slučaju, predmetni stan je pok. GG dodeljen na korišćenje kao nosiocu stanarskog prava na neodređeno vreme u toku trajanja braka sa prvom suprugom DD, i dodeljen je i za nju - u rešenju o dodeli stana na korišćenje navedeno da je će stan koristiti sa suprugom DD i ćerkom BB, ovde tuženom. Stan je dobijen 1981. godine, pre zasnivanja vanbračne zajednice tužilje i sada pok. GG koja je zasnovana 1984. godine. Zbog toga tužilja neosnovano zahteva utvrđenje prava susvojine po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici na stanu otkupljenom po beneficiranim, netržišnim uslovima. Imajući u vidu da se u ovom slučaju nije stekao izuzetak da se sporni stan smatra zajedničkom imovinom tužilje i sada pok. GG, to nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava – člana 191. Porodičnog zakona.

Neosnovano je pozivanje u reviziji na zapisnik od 03.03.1991. godine sačinjen od strane komisije Društvenog stambenog preduzeća radnika zaposlenih van društvenog sektora u Beogradu, u kome je konstatovano da tužilja stanuje u stanu koji je predmet spora, jer zapisnik ne predstavlja pravni osnov za sticanje prava susvojine na ovom stanu iz napred navedenih razloga.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić