Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1802/21 od 12.10.2021. godine, odbijena je žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena. Odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene Opštine Irig za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju iz razloga propisanih članom 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i postojanja potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i radi novog tumačenja prava.

Tužena Opština Irig je odgovorila na reviziju tužilaca.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti ugovora o davanju u zakup ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta zaključen između tuženih 28.02.2008. godine (osnovni zahtev), odnosno poništaj istog ugovora (prvi eventualni zahtev) odnosno njegov raskid zbog neizvršenja (drugi eventualni zahtev). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Navodi revizije kojima se ukazuje da tužioci kao bivši vlasnici, shodno članu 23. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imaju pravo na vraćanje ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini u slučaju raskida ugovora o zakupu takvog zemljišta pod uslovom da je bivši vlasnik zahtev podneo u skladu sa odredbama ovog zakona, ne ukazuju na potrebu novog tumačenja prava u pogledu legitimacije lica koja nisu ugovorna strana da traže raskid ugovora. U situaciji kada raskid ugovora zbog neispunjenja može tražiti samo ugovorna strana (član 124 Zakona o obligacionim odnosima) i kada odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ovo pravo nije dato bivšim vlasnicima to je pobijana odluka u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Iz tog razloga na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi utvrđenja ništavosti, poništaja i raskida ugovora podneta je 24.02.2020. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 3.000.000,01 dinara. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilaca nije dozvoljena shodno članu 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić