Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije- Privredni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne i materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž rr 65/2020 od 09.12.2020. godine, u sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž rr 65/2020 od 09.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž rr 65/2020 od 09.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu Prr 153/19 od 14.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 47/2010 isplati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, uvećanom za 8 procentnih poena, počev od 14.09.2020. godine, kao dana donošenja odluke, pa do isplate, a na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 136.656,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 115.361,36 dinara počev od 14.09.2020. godine kao dana donošenja odluke, pa do isplate. Drugim stavom izreke, deo tužbenog zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete od 369.264,95 dinara za period od 04.11.2009. godine, kao i da mu na ime troškova postupka isplati iznos od 28.500,00 dinara. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kamate na dosuđeni iznos materijalne štete, i to za iznos od 115.361,36 od tražene kamate od 04.11.2009. godine, kao dana otvaranja stečajnog postupka, pa do dosuđene kamate od 14.09.2020. godine, kao dana presuđenja.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gž rr 65/2020 od 09.12.2020. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu koji se odnosi na kamatu na dosuđeni iznos nematerijalne štete, u pogledu materijalne štete i troškova postupka, i u stavu drugom izreke, i žalbe tužioca i tužene odbijene kao neosnovane. Drugim stavom izreke, odlučeno je da prvostepena presuda u stavu prvom izrekem u pogledu dosuđene nematerijalne štete ostaje neizmenjena. Trećim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca zaa naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U ovom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o posebnoj reviziji. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, Republika Srbija odgovara za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizmirene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog Zaključka, kod činjenice da je tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. U drugostepenoj presudi je izražen pravni stav da tužiocu pripada pravo na zakonsku zateznu kamatu od dana donošenja prvostepene presude, jer je Zakonom o stečaju propisano da za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka, što je u skladu sa sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati, kao o sporednom zahtevu tužioca, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić