U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olja Rađenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Vlado Pavićević i Gordana Popadić, advokati iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 519/20 od 24.12.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 519/20 od 24.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1757/19 od 15.09.2020. godine, prvim stavom izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženom da na bilo koji način dalje uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, i odlučeno je da će mera nasilja od zaštite u porodici trajati godinu dana, počev od 15.09.2020. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom i da mu se zabrani da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 50 metara, i da mu se naloži da se uzdržava od približavanja tužilji na ovoj udaljenosti, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i da se naloži tuženom zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje i da mu se naloži da se uzdržava od pristupa u ove prostore kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 519/20 od 24.12.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužilje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona. Osim toga, revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu bili predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u vanbračnoj zajednici iz koje imaju dvoje dece, ćerku VV rođenu ... godine i sina GG rođenog ... godine. Tužilja je dana 26.04.2005. godine, kupila četvorosoban stan, na kom stanu je ugovorom konstituisano pravo doživotnog plodouživanja u korist tuženog, tako da se bez njegove saglasnosti predmetna nepokretnost ne može otuđiti. Partnerski odnosi parničnih stranaka su poremećni već duži niz godina zbog finansijskih nesuglasnica i emotivnih veza tuženog sa drugim ženama. Svađe su od 2015. godine postale sve češće, tuženi je vređao tužilju, nazivao je pogrdnim imenima, upućivao psovke, a prilikom žustrih svađa tuženi bi i fizički nasrtao na tužilju. Tužilja je tokom marta-aprila 2018. godine iz zajedničke spavaće sobe prešla u dnevnu sobu, a tuženi je prilikom noćnog odmora ometao gledajući televiziju. Tužilja je u oktobru 2018. godine saznala da ima zdravstvene probleme, tražila je od tuženog da se iseli iz stana što on nije učinio, zbog čega je 03.12. 2018. godine tuženog prijavila policiji, ali da ne želi da tuženog krivično goni, već samo da se tuženi udalji iz njenog stana, a na pitanje da li se plaši da će je tuženi ubiti, izjavila je da se ne plaši jer je majka njegove dece. Tužilja u septembru mesecu 2019. godine nije mogla da uđe u stan jer je tuženi promenio bravu na vratima stana, a prilikom prijave tuženog nadležnim organima, tužilja i tuženi su upućeni da sudskim putem reše imovinsko- pravne odnose, a obavešten je i GCS Palilula i tim za koordinaciju, i izvršena je procena rizika od nasilja u porodici i konstatovano da je rizik nizak i hitne mere predviđene zakonom o sprečavanju nasilja u porodici nisu izricane. Tuženi se 06.10.2019. godine iselio iz stana i od tada nije pokušao da uđe u stan, niti je kontaktirao tužilju, a pokrenuo je postupak utvrđenja prava svojine na predmetnom stanu. Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Palilula od 25.11.2019. godine, partnerski odnos tužilje i tuženog je prožet svakodnevnim burnim svađama, nesuglasicama i suštinskim nerazumevanjem. Tužilja je bila izložena poniženjima i neprijatnostima koje prate afere sa drugim ženama, lažima, manipulacijom i omalovažavanjem, sporadično je dolazilo do fizičkog nasilja u vidu udaraca, šamara, što su potvrdila i deca parničnih stranaka. Tuženi je poslednji put ispoljio fizičku agresiju prema tužilji pre dve godine, a u izlivima besa bacao je predmete po prostoriji, dolazilo je do guranja i tužilja i tuženi su izjavili da ne žele nastavak zajedničkog života i da svoju vanbračnu zajednicu smatraju okončanom. Tuženi je napustio stan i aktuelno nema komunikacije, a uprkos činjenici da se iselio iz stana tužilja je ispoljila zabrinutost za svoju bezbednost, zbog kako je navela impulsivnog i agresivnog ponašanja bivšeg vanbračnog supruga. Kako su prisutni nerešeni imovinski odnosi, u narednom periodu postoji rizik od recidiva, iako se aktuelno ne procenjuje kao visok, pa je mišljenje da je indikovano tuženom izreći meru zabrane uznemiravanja i svakog vida drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja u odnosu na tužilju, bivšu vanbračnu suprugu. Pri ovom mišljenju organ starateljstva je ostao u dopisu od 15.06.2020. godine, s obzirom da u međuvremenu nije bilo recidiva nasilja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili, a imajući u vidu da su odnosi stranaka poremećeni već duži niz godina, da je tuženi prema tužilji ispoljio psihičko nasilje tako što je vređao, nazivao pogrdnim imenima, upućivao psovke, izvršio fizičko nasilje, kojim ponašanjem se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice i smatra se nasiljem u porodici, zbog čega je određena mera zaštite od nasilja u porodici na način kako je to navedeno u stavu prvom izreke prvostepene presude. Polazeći od utvrđenog da je tužilja izjavila da se tuženi nije približavao mestu njenog stanovanja, da ga ne viđa i da više nisu u kontaktu, da joj tuženi nije prilazio od 06.10.2019. godine i da ne planira da se vraća u predmetni stan dok se ne reši pitanje svojine na stanu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na zabranu tuženom da se prilazi tužilji na razdaljini manjoj od 50 metara i pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje na istoj razdaljini.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila određivanje predloženih mera zaštite od nasilja u porodici, i to zabranu približavanja tužilji i zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje.

Nasilje u porodici je definisano članom 197. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), tako što je stavom 1. određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice dok u stavu 2. navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju uz određenje da se nasilje u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu, ali i iz preventivnih razloga radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. Donoseći pobijenu presudu, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, dao uverljive i prave razloge za svoj zaključak o tome da u ovom slučaju nije celishodno određivanje ostalih predloženih mera zaštite od nasilja u porodici.

Po oceni revizijskog suda, polazeći od postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici i nalaza i mišljenja nadležnog organa starateljstva, imajući u vidu određenu meru zaštite od nasilja u porodici kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, a kod utvrđenog da se tuženi nije približavao mestu stanovanja tužilje i da joj nije prilazio od 06.10.2019. godine, kao i da više nisu u kontaktu, pravilno je odbijen zahtev za usvajanje ostalih predloženih mera radi zaštite od nasilja koje se tiču zabrane prilaska tužilji i mestu njenog stanovanja. Naime, koja mera zaštite će se odrediti zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Suprotno revizijskim navodima, kako mera zaštite od nasilja treba da bude adekvatna izvršenom nasilju, merom određenom kao u stavu prvom izreke prvostepene presude tužilji je pružena dovoljna zaštita. Pri donošenju ove odluke, nižestepeni sudovi su naročito imali u vidu da tuženi nije iskazao nameru da pristupa mestu stanovanja tužilji, kao ni tužilji lično. Stoga su revizijski navodi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava, ocenjeni kao neosnovani.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Suprotno revizijskim navodima, pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je ista doneta pravilnom primenom člana 153. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić