Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud pobijenu odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku.Ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je vlasnik i zakonski zastupnik Preduzeća „BB“ doo ..., koje se bavi proizvodnjom pozamanterijskih proizvoda. Na licitacijama sprovedenim u izvršnom postupku pokrenutom protiv izvršnog dužnika „VV“ iz ... tokom 2011. godine, tužilac je kao fizičko lice i kao zastupnik tužioca „BB“ doo kupio je ukupno 17 mašina za potrebe delatnosti „BB“ doo, s tim da je jednu mašinu isplatio u celosti, a za ostale mašine je uplatio iznos neophodan za učešće na licitaciji. Kupljene mašine su se u tom trenutku nalazile u prostorijama preduzeća „GG“ ad u stečaju. Nakon druge licitacije održane 17.06.2011. godine nad izvršnim dužnikom „VV“ iz ... 28.07.2011. godine, otvoren je stečajni postupak i sporne mašine ušle su u stečajnu masu. Pored njihovog obraćanja izvršnom sudu i želje da isplate ostatak kupoprodajne cene tužiocima su navedene mašine predate tek 03.11.2017. godine i to 14 mašina, dok im 3 mašine nisu predate jer su iste bile kod drugog stečajnog upravnika i prodate su. Od trenutka kada su im predate sporne mašine tužioci rade sa istima. Tužioci se izlučnim zahtevima nisu obraćali stečajnom upravniku izvršnog dužnika „VV“ doo u stečaju iz ..., niti stečajnom upravniku „GG“ ad u stečaju, kod koga su se u momentu navedene licitacije kupljene mašine nalazile. Tužilac AA poslove za potrebe tužioca „BB“ i u vreme kupovine predmetnih mašina usmeno ugovarao poslove, što čini i sada. U spornom periodu je od tako dogovorenih poslova sam odustajao ili neke od njih prepuštao konkurentima. Prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke, koji je imao u vidu nalaz veštaka mašinske struke u kome su date proizvodne karakteristike mašina, izgubljena dobit zbog nekorišćenja 17 mašina u navedenom periodu ( za 1.488 radnih dana) iznosi 62.300.759,52 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete u vidu izmakle koristi, primenom članova 154, 155, 172. i 189. stav 1. i 3. ZOO, jer tužioci nisu dokazali osnov ovog tužbenog zahteva, pošto se nije moglo zaključiti da su tužioci osnovano mogli očekivati korist po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima ili da su u tome sprečeni protivpravnom radnjom ili propuštanjem tuženog. Pored toga, tužioci nisu tražili izlučenje predmetnih mašina iz stečajne mase na osnovu odredbe člana 112. stav 1. Zakona o stečaju, pa na strani tužene nema nezakonitog ili nepravilnog rada njenih organa koji bi vodio pravu tužilaca na naknadu materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Prema članu 155. istog Zakona, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).

Odredbom člana 189. ZOO, propisano je da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi (stav 1), visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja odluke (stav 2), pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav 3). Saglasno navedenom, izmakla korist ili izgubljena dobit je vid materijalne štete koju oštećeni trpi zbog štetnikove radnje ili propuštanja, a koju (dobit) je mogao realizovati da nije bilo štetne radnje. Stoga izgubljenu dobit čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što sam oštećeni očekuje, nego objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Takođe, izgubljena dobit se mora vezati za delatnost koju u redovnom toku stvari poverilac obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koje se po redovnom toku stvari moglo očekivati.

Na osnovu odredbe člana 228. ZPP, stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa ovim zakonom. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugačije propisano, na osnovu odredbe člana 231. stav 2. istog zakona.

U konkretnom slučaju, u vreme kada je tužilac kupio ukupno 17 mašina za potrebe delatnosti „BB“ doo, tužilac je znao da se kupljene mašine u tom trenutku nalaze u prostorijama preduzeća „GG“ ad u stečaju, a kada je nad izvršnim dužnikom „VV“ doo, otvoren stečajni postupak 28.07.2011. godine, nije tražio izlučenje predmetnih mašina iz stečajne mase. Pored toga, tužilac nije dokazao da je u predmetnom periodu imao ugovorene poslove za čiju blagovremenu realizaciju su bile neophodne sporne mašine (nije priložio ugovore, fakture, pro-fakture, narudžbenice ili sl.) niti je dokazao da bi u utuženom periodu imao sredstva da uveća proizvodnju pozamanterijskih proizvoda, pa sledi da tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između postupanja tužene i nastanka štete u vidu izmakle koristi za koju tvrdi da je pretrpeo, jer je nameravao da obavljanjem poslova uz pomoć spornih mašina ostvari zaradu. Stoga, izgubljenu korist čini očekivano uvećanje imovine, pri čemu nije merodavno ono što sam oštećeni očekuje, već objektivna mogućnost sticanja dobiti, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Pošto tužilac nije dokazao da bi u spornom periodu ostvario dobit od 62.300.759,52 dinara, niti je dokazao uzročno-posledičnu vezu između postupanja organa tužene i te štete, sledi da ne postoji osnov za odgovornost tužene u smislu odredbe člana 172. stav 1. ZOO. Zbog toga, tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, tužilac nije dokazao osnovanost i visinu postavljenog tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi. Naime, tražena naknada štete u vidu izmakle koristi se ne može zasnivati na pretpostavljenoj mogućnosti ostvarenja te dobiti, već na realnim podacima iskazanim u poslovanju oštećenog pre štetnog događaja na osnovu pismene dokumentacije. Pored toga, nalaz sudskog veštaka kojim je utvrđena visina moguće dobiti za sporni period zasniva se na pretpostavkama.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković