Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12642/2022
24.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „Mićun gradnja Novi Sad“ DOO, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je zakonski zastupnik Dušan Mićunović, čiji je punomoćnik Mirko Slijepčević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Dejanović, advokat iz ..., radi predaje poseda, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 209/22 od 21.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 24.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 209/22 od 21.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 139/19 od 27.10.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu preda u posed nepokretnost - stan br. .. u površini od 60,09 m2, koji se nalazi u potkrovlju, izgrađen na parceli .. KO Novi Sad 2, u Ulici ... u Novom Sadu, slobodan od lica i stvari. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 383.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 209/22 od 21.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Privredno društvo „NS Hidroterma“ DOO Sremska Kamenica (pravni prethodnik tužioca kada je reč o predmetnom stanu) i tuženi AA su 21.08.2007. godine zaključili Ugovor o zajedničkoj izgradnji (overen pod Ov1 45345/07 dana 31.08.2007. godine pred nadležnim sudom) kojim su se kao suinvestitori sporazumeli da tuženi prenese na ovo privredno društvo pravo korišćenja na kat. parcelama .. i .. KO Novi Sad i pravo svojine na stambenim objektima izgrađenim na ovim parcelama (u Ulici ... br. ..), a privredno društvo da tuženom, između ostalog, prenese u svojinu i preda u posed ovde sporni stan površine 55,06 m2, označen kao .., u Ulici ... u Novom Sadu, na kat. parceli .. KO Novi Sad 2, u potkrovlju stambenog objekta (Su+P+2+Pk), koji je u tom momentu bio u izgradnji, za koji je investitor posedovao građevinsku dozvolu. Aneksom ugovora, označenim kao ispravke i dopune, od 10.04.2009. godine (overenim kod nadležnog suda pod Ov1 15908/09) konstatovano je da je „NS Hidroterma“ DOO za objekat u Ulici ... u Novom Sadu ishodovao građevinsku dozvolu 17.09.2009. godine (koja je pravnosnažna 23.09.2009. godine), te da je rok izgradnje ovog objekta 01.01.2010. godine.
Nakon zaključenja ovog ugovora, sa izmenama i dopunama, predmetni stan (kao i stambeni objekt u kojem se nalazi) je postao predmet različitih pravnih poslova i sudskih postupaka. Rešenjem APR od 08.08.2013. godine izvršena je promena podataka kod privrednog društva „NS Hidroterma“ DOO za trgovinu i usluge Sremska Kamenica - u likvidaciji tako što je umesto dostadašnjeg naziva upisano privredno društvo „NS Hidroterma“ DOO za trgovinu i usluge Novi Sad - u likvidaciji, zbog promene sedišta. Presudom zbog propuštanja P 4030/12 od 20.03.2013. godine (pravnosnažna 19.03.2015. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA, ovde tuženog i raskinut navedeni ugovor o zajedničkoj saradnji, sa izmenom i dopunom, uz obavezu tuženog „NS Hidroterma“ DOO da tužiocu (ovde tuženom) vrati pravo vlasništva na objektima i pravo korišćenja na ustupljenim katastarskim parcelama (koji su bili predmet tog ugovora), te da se na osnovu ove presude tužilac u toj parnici (ovde tuženi) može ponovo uknjižiti. Dana 07.04.2014. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u Ulici ... (overen kod nadležnog suda pod Ov3 3072/14 dana 07.04.2014.godine) između „NS Hidroterma“ DOO Sremska Kamenica - u likvidaciji kao prodavca, koga je zastupao Dragan Tankosić po specijalnom punomoćju izdatom od likvidacionog upravnika Nenada Drakića od 02.04.2014. godine snabdedvenog potpisom likvidacionog upravnika i pečatom prodavca (overenog kod nadležnog suda pod OvI 12097/14 od 07.04.2014. godine) i „Milica plus 2012“ DOO Novi Sad kao kupca (ovde tužioca koji je u to vreme poslovao pod tim nazivom, odnosno poslovnim imenom) za kupoprodajnu cenu od 4.000.000,00 dinara, uz konstataciju da je isplata izvršena putem kompenzacije u vezi izvođenja građevinskih radova po računu od 24.12.2013. godine (član 3.), sa rokom predaje stana kupcu do 31.05.2014. godine.
Dana 09.04.2014. godine zaključen je ugovor o zameni nepokretnosti (overen u Osnovnom sudu u Novom Sadu pod Ov3 3204/14 od 10.04.2014. godine) između parničnih stranaka, u kojem se ugovarač AA (ovde tuženi) legitimisao kao vlasnik nepokretnosti - objekata na kat. parcelama .. i .. KO Novi Sad, Ulica ... i vanknjižni korisnik navedenih kat. parcela (bliže opisanih u članu 1. ugovora), a ugovarač DOO „Milica plus – 2012“ Novi Sad (ovde tužilac) kao lice koje je od „NS Hidroterma“ DOO Sremska Kamenica u likvidaciji preuzelo investiranje radova na izgradnji stambenog objekta na parcelama .. i .. (lokacija u ...) i kao vlasnik spornog stana u Ulici ... (opisanog kao stan .. površine 60,09 m2 u potkrovlju objekta S+P+2+Pk na kat. parceli .. KO Novi Sad) po ugovoru o kupoprodaji od 07.04.2014. godine zaključenom sa „NS Hidroterma“ DOO Sremska Kamenica u likvidaciji i kao budući investitor izgradnje dva stana i garaže na kat. parcelama .. i .., Ulica ... (sve bliže opisano u članu 2. ugovora). Predmetnim ugovorom, ugovorena je razmena navedenih nepokretnosti tako što će tužilac postati vlasnik i držalac nepokretnosti opisanih u članu 1. ugovora, a tuženi vlasnik i držalac nepokretnosti opisanih u članu 2. ugovora (što se odnosilo i na sporni stan u Ulici ...), s tim da se predaja nepokretnosti izvrši najkasnije do 01.05.2014. godine (član 4. ugovora), uz ugovaranje dodatnog roka od 3 godine za ispunjenje obaveze tužioca prema tuženom kada je reč o stanovima i garaži na lokaciji ... (član. 6. ugovora).
Po osnovu ovog ugovora o zameni nepokretnosti, ugovarač DOO „Milica plus 2012“ (ovde tužilac) je delimično izvršio svoju ugovornu obavezu tako što je 01.05.2014. godine predao tuženom ovde sporni stan u Ulici ... u Novom Sadu i pribavio svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju objekta na parcelama .. i .. (što je bila njegova obaveza po ugovoru o razmeni), a tuženi je izvršio svoju ugovornu obavezu. Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Novom Sadu P 3879/17 od 21.08.2017. godine (pravnosnažna 02.11.2017. godine) usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA, ovde tuženog, i utvrđeno u odnosu na tuženog DOO „Milica plus 2012“ da je raskinut ugovor o razmeni zaključen između njih. Nakon toga, tuženi je zaključio ugovor sa novim investitorom „Anagstrum“ Novi Sad kojem je dao svoje nepokretnosti u ..., s tim da za uzvrat dobije tri stana u novoizgrađenom objektu. DOO „Milica plus 2012“ je od 09.01.2018. godine promenilo poslovni naziv u „Mićun gradnja Novi sad“ DOO.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom člana 132. Zakona o obligacionim odnosima u vezi članova 20. stav 1. i 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa usvojili tužbeni zahtev. Kako je ugovor o zameni nepokretnosti koji je bio osnov sticanja vlasničkog prava tuženog na stanu koji je predmet ove parnice, kao i osnov državine stana, raskinut pravnosnažnom odlukom suda, i kako se tuženi i dalje nalazi u posedu predmetnog stana, ima obavezu da ga vrati u posed tužiocu. Iz navedenog, po stanovištu nižestepenih sudova, proizilazi i aktivna legitimacija tužioca u ovoj pravnoj stvari (koji je prethodno poslovao pod imenom DOO „Milica plus 2012“ Novi Sad) zbog čega je prigovor nedostatka aktivne legitimacije ocenjen kao neosnovan. Pored toga, aktivna legitimacija tužioca proizilazi i iz činjenice da poseduje punovažan pravni osnov za sticanja prava svojine na predmetnom stanu na osnovu ugovora o kupoprodaji stana od 07.04.2014. godine (overen pred sudom istog dana) kojim je od PD „NS Hidroterma“ DOO u likvidaciji kao prodavca kupio ovaj stan, pa kao vanžnjižni vlasnik osnovano potražuje predaju stana od tuženog kao lica koji ga drži bez pravnog osnova. Činjenica da tužilac nije upisan u javnim knjigama ne može ga dovesti u nepovoljniji položaj, s obzirom da on ne snosi krivicu što do danas nije sproveo upis u javnim knjigama, imajući u vidu da ni stambena zgrada (u kojoj se stan nalazi) nije upisana u listu nepokretnosti iz razloga što nema potrebnu dozvolu za upis.
Dodatno, drugostepeni sud je imao u vidu da je rešenjem APR od 08.08.2013. godine izvršena samo promena podataka kod prodavca stana u pogledu naziva, zbog promene sedišta, tako što je umesto dotadašnjeg naziva PD „NS Hidroterma“ DOO za trgovinu i usluge Sremska Kamenica - u likvidaciji upisan PD „NS Hidroterma“ DOO za trgovinu i usluge Novi Sad - u likvidaciji, a ne i brisanje ovog privrednog subjekta. Osim toga, tvrdnje tuženog iznete u žalbi da stan nije identifikovan u smislu da je to upravo stan koji on drži, s obzirom na to da zgrada i stan nisu uknjiženi, da su ugovoru oznake koje se razlikuju od stanja na terenu, drugostepeni sud je ocenio kao bez uticaja na drugačiju odluku, budući da predstavljaju nove činjenice koje tuženi nije isticao tokom postupka zbog čega ih u žalbi ne može iznositi, s obzirom da nije učinio verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese pre zaključenja glavne rasprave, shodno članu 372. stav 1. ZPP
Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Članom 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO propisano je da se raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Stavom 2. ovog člana, propisano je da ako jedna strana ugovor potpuno ili delimično izvršila ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Stavom 3. propisano je da ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.
Prema članu 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa pravo svojine se stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla nasleđivanjem. Prema članu 37. istog zakona, vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno obezbeđene stvari, s tim što vlasnik mora dokazati da stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.
U konkretnom slučaju, kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac „Mićun gradnja Novi Sad“ DOO (koji je do 09.01.2018. godine poslovao pod nazivom DOO „Milica plus – 2012“ Novi Sad) stekao vanknjižno pravo svojine na predmetnom stanu kupovinom (na osnovu overenog ugovora o kupoprodaji od 07.04.2014. godine) od prethodnog vanknjižnog vlasnika „NS Hidroterma“ DOO Novi Sad - u likvidaciji (koji je do 08.08.2013. godine u pravnom prometu istupao pod nazivom „NS Hidroterma“ DOO Sremska kamenica - u likvidaciji) kao investitora izgradnje stambene zgrade u kojoj se nalazi stan (na osnovu građevinske dozvole) i predajom u državinu, a kojim stanom je potom tužilac raspolagao ugovorom o zameni nepokretnosti zaključenim sa tuženim 09.04.2014. godine (overen u Osnovnom sudu u Novom Sadu pod Ov3 3204/14 od 10.04.2014. godine) na osnovu kojeg ugovora je tuženi u državini stana, za koji ugovor o zameni nepokretnosti je presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Novom sadu P 3879/17 od 21.08.2017. godine (pravnosnažna 02.11.2017. godine) utvrđeno da je raskinut, to tuženi drži ovaj stan (koji je bio predmet ugovora o zameni) bez pravnog osnova i ima obavezu da ga preda tužiocu, na osnovu člana 132. ZOO u vezi članova 20. i 37 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev. Tužilac je dokazao da ima jači pravni osnov na predmetnom stanu od tuženog. Tuženi, na kojem je bio teret dokazivanja, nije dokazao da je ugovor o kupoprodaji na kojem tužilac zasniva pravo svojine na predmetnom stanu ništav pravni posao u smislu člana 103. ZOO, jer na osnovu podataka APR (koji su javni) prodavac stana je privredni subjekt koji je samo promenio sedište, zadržavajući sve vreme isti matični broj. U takvoj situaciji, eventualna pogreška u označavanju sedišta prodavca u vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji predmetnog stana od 07.04.2014. godine (Sremska Kamenica umesto Novi Sad) ne dovodi u pitanje punovažnost tog pravnog posla, jer u pravnom prometu privredni subjekt može istupati i sa skraćenim nazivom, koji je dovoljan za njegovu identifikaciju. Tuženi nije dokazao ni da je ugovor o kupoprodaji stana (koji je overen kod nadležnog suda) prodavac koji je privredno društvo u likvidaciji, koga po samom zakonu zastupa likvidacioni upravnik, zaključio protivno odredbi člana 532. stav 2. tačka 2. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS, br. br. 36/11 i 99/11), kojom je propisano da likvidacioni upravnik može da preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja, a za zaključenje ovog pravnog posla likvidacioni upravnik je dao specijalno punomoćje (overeno kod nadležnog suda) licu koje je u njegovo ime zaključilo ugovor o prodaji.
Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković