.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12652/2022
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Kulidžan, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Boško Arsenijević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 668/22 od 17.05.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 668/22 od 17.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 668/22 od 17.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 1102/21 od 15.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime nematerijalne štete isplati 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da joj naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 100.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 668/22 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime nematerijalne štete isplati 10.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.11.2021. godine do isplate i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je žalba tužilje u preostalom delu odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom, a nepreinačenom odbijajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva tužilje za isplatu iznosa od još 490.000,00 dinara sa kamatom na ime naknade nematerijalne štete. Naime, odluka drugostepenog suda zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje. Osim toga, revizijom se ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora i na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu navedeno, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 05.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 490.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
