.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12665/2023
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca JP za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd, Šumsko gazdinstvo „Vranje“ iz Vranja, čiji je punomoćnik Miroslav Nešić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Anđelković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 128/22 od 09.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 128/22 od 09.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 128/22 od 09.12.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 661/19 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete po utvrđenom manjku rešenjem tužioca broj ... od 27.03.2017. godine, iznos od 67.507,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 10.05.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 120.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 128/22 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 661/19 od 18.11.2021. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke navedene prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 112.200,00 dinara, a na iznos od 103.000,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime naknade štete prozrokovana na radu u iznosu od 67.507,98 dinara, utvrđene rešenjem tužioca broj 1022 od 27.03.2017. godine, kojom je obavezan tuženi da naknadi poslodavcu primenom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i 163. stav 1. Zakona o radu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Navodi revizije koji se odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, izuzev u slučaju člana 403. stav 2. ZPP, kao ni za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj i na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 09.05.2017. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 67.507,98 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni shodno članu 154. stav 1. ZPP, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
