U predlogu za ponavljanje postupka je navedeno da je sudija VV, koji je doneo prvostepenu presudu, u bliskoj rođačkoj vezi sa tuženim, zbog čega je taj sudija podneo presedniku suda zahtev za izuzeće iz postupanja u predmetu P 1023/12, koji se između istih parničnih stranaka vodi radi poništaja ugovora o poklonu. U predlogu je navedeno da je tužilja za činjenicu srodstva postupajućeg sudije i tuženog saznala 01.11.2012. godine, na raspravi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu u predmetu tog suda P br. 1023/12, a da za ovu činjenicu ranije nije znala s obzirom da od detinjstva živi i radi u .... Predlog za ponavljanje postupka podnet je sa pozivanjem na zakonski razlog iz člana 426. stav 1. tačka 1. važećeg Zakona o parničnom postupku.

Prvostepenim rešenjem, koje je doneo sudija VV, odbijen je kao neosnovan predlog tužilje za ponavljanje postupka. U obrazloženju rešenja, postupajući sudija je naveo da je u osmom stepenu srodstva sa tuženim, što ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće iz postupanja, pa je i njegov zahtev za izuzeće iz postupanja u ovom predmetu odbijen rešenjem predsednika suda od 22.09.2015. godine. Osim toga, srodstvo postupajućeg sudije sa tuženim nije propisano kao osnov za ponavljanje postupka u smislu člana 422. ranijeg ZPP koji se u ovom postupku primenjuje.

Pobijanim drugostepenim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje, takođe uz navod da osnov po kome se traži ponavljanje postupka nije propisan odredbom člana 422. ranijeg ZPP, i da stepen srodstva postupajućeg sudije takođe nije bio osnov za njegovo izuzeće.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tužilje osnovano se ukazuje da su nižestepena rešenja zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, s obzirom da su razlozi o bitnim činjenicama nejasni i protivrečni, pa rešenje ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6 stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u ranijem Zakonu o parničnom postupku u čl. 65. – 72. propisani su razlozi za izuzeće i isključenje sudija. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, iznetoj, između ostalih, u presudi Mežnarić protiv Hrvatske (br.71615/01 od 15.07.2005. godine), postojanje nepristrasnosti u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije mora biti utvrđeno prema subjektivnom testu, pri čemu se uzima u obzir lično uverenje i ponašanje konkretnog sudije, odnosno da li je postupajući sudija imao neke lične predrasude ili pristrasnost u konkretnom predmetu. Prema objektivnom testu, treba utvrditi da li su sam sud i njegov sastav pružili dovoljno garancija kako bi se isključila svaka opravdana sumnja u pogledu njegove nepristrasnosti. Prema subjektivnom testu, lična nepristrasnost sudije se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno, a u pogledu objektivnog testa, mora se utvrditi postoje li činjenice koje mogu dovesti u sumnju nepristrasnost sudije, odnosno da li se bojazan u pogledu nepristrasnosti može smatrati objektivno opravdanom.

U konkretnom slučaju, prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka doneo je sudija VV, iako je ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka tužilja tražila zbog sumnje u njegovu nepristrasnost prilikom donošenja prvostepene presude, zbog srodstva sa tuženim. S obzirom na navedeno, radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda, ovaj sudija nije mogao odlučivati o dozovoljenosti, odnosno opravdanosti razloga za ponavljanje postupka koji se odnose na njegovo postupanje u predmetu povodom koga se traži ponavljanje postupka. Stoga su oba nižestepena rešenja ukinuta i predmet se vraća drugom sudiji prvostepenog suda na ponovni postupak.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 406. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić