Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1267/2021
14.10.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Požarevcu i Javnog preduzeća „Srbijašume“ Beograd, radi utvrđenja prava svojine, vrednost spora 100.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 425/20 od 01.10.2020. godine, u sednici održanoj dana 14.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca.

UKIDA SE rešenjeApelacionog suda u Kragujevcu Gž 425/20 od 01.10.2020. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 1107/18 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik po osnovu održaja na kp. br. .. šuma šeste klase u pov. 8,30,61ha KO ... determinisana detaljnim tačkama iz premera broj .. i spiskom prijava broj .. što su tuženi dužni priznati i tužiocu dozvoliti da isti na osnovu ove presude izvrši upis i promenu prava svojine kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti u Žagubici, a prema podacima premera iz 1991. godine, manual broj .. i spisak prijava broj .., sveska br. .. str. .., a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da kp. .., šuma šeste klase u pov. 8.30,61ha KO ... predstavlja zaostavštinu sada pok. BB biv. iz ..., a po osnovu održaja, te da su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilac kao zakonski naslednik pok. BB izvrši upis promene prava svojine u javnim knjigama. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 425/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 1107/18 od 28.11.2019. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P 1107/18 od 28.11.2019. godine i obavezan tužilac da tuženoj Republici Srbiji isplati iznos od 6.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tužbom tražio da se utvrdi da je vlasnik kp. br. .. koja se vodi kao šuma šeste klase površine 8,30.61ha KO ..., po osnovu samovlasnog zauzeća i održaja što su tuženi dužni priznati i dozvoliti da se po javnim knjigama izvrši promena prava vlasništva na ime tužioca. Podneskom od 18.10.2019. godine tužilac je, po navodima drugostepenog suda preinačio navedeni tužbeni zahtev (iako u podnesku stoji da isti precizira), tako što je tražio da se utvrdi da je kp. br. .. koja se vodi kao šuma šeste klase površine 8.30,61ha KO ..., determinisana detaljnim tačkama iz premera broj .., predstavlja zaostavštinu sada pok. BB (njegovog oca) biv. iz ... po osnovu održaja, što su tuženi dužni priznati i trpeti da tužilac kao zakonski naslednik sada pok. BB na osnovu presude izvrši upis promene prava svojine u javnim knjigama. Tuženima je navedeni podnesak dostavljen, ali se oni nisu protivili preinačenju. Na ročištu dana 22.11.2019. godine na kom je zaključena glavna rasprava punomoćnik tužioca je naveo da ostaje pri navodima iz tužbe i „preciziranom“ tužbenom zahtevu i predložio da prvostepeni sud usvoji precizirani tužbeni zahtev što je prvostepeni sud i odlučio.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe člana 386. stav 4. ZPP, drugostepeni sud je imajući u vidu da je tuženi u žalbi istakao da je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev, našao da se tužbeni zahtev tužioca od 18.10.2019. godine bitno razlikuje u odnosu na tužbeni zahtev iz tužbe. Naime, tužbenim zahtevom iz tužbe je traženo da se utvrdi da je tužilac vlasnik po osnovu održaja predmetne parcele, a tužbenim zahtevom iz podneska od 18.10.2019. godine je traženo da se utvrdi da predmetna parcela predstavlja zaostavštinu sada pok. oca tužioca. Imajući u vidu činjenicu da su se tuženi upustili u raspravljanje po preinačenom tužbenom zahtevu i punomoćnik tužioca na ročištu na kome je zaključena glavna rasprava predložio da se usvoji tužbeni zahtev iz podneska od 18.10.2019. godine navodeći pri tom da ostaje pri navodima iz tužbe, ali ne i pri tužbenom zahtevu iz tužbe, to je drugostepeni sud našao da u postupku egzistira samo tužbeni zahtev iz podneska od 18.10.2019. godine, te da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da može da odlučuje o tužbenom zahtevu iz tužbe imajući u vidu pravilo iz člana 192. stav 4. ZPP da sud nije vezan osnovom tužbenog zahteva. Drugostepeni sud zaključuje da se podneskom od 18.10.2019. godine uopšte i ne traži da se utvrdi pravo svojine tužioca, već da sporna nepokretnost čini zaostavštinu njegovog pravnog prethodnika, pa je prvostepeni sud stavom 1. ožalbene presude prekoračio tužbeni zahtev zbog čega je shodno članu 193. stav 1. ZPP našao da je neophodno ukinuti stav prvi izreke ožalbene presude i shodno odluci o toj stvari odlučio je o troškovima postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pošao od pogrešnog tumačenja normi Zakona o parničnom postupku tj. člana 386. stav 4. ZPP u vezi člana 393. stav 1. ZPP i pogrešno izveo zaključak o primeni materijalnog prava a vezano za ocenu pravilnosti donete prvostepene presude u pogledu tužbenog zahteva tužioca. Stoji činjenica da je tužilac tužbom tražio da se utvrdi da je vlasnik sporne katastarske parcele po osnovu zauzeća i održaja. Podneskom od 18.10.2019. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev tako što je tražio da se utvrdi da predmetna parcela predstavlja zaostavštinu sada pokojnog oca. Međutim, tužilac je naveo da ostaje pri navodima iz tužbe, a u drugom delu zahteva iz podneska od 18.10.2019. godine je tražio da tuženi priznaju i trpe da tužilac kao zakonski naslednik pok. BB izvrši upis promene prava svojine u javnim knjigama. Iz toga proizlazi da je tužilac tražio da se utvrdi da je vlasnik sporne parcele. Kako sud nije vezan pravnim osnovom, to imajući u vidu odredbu člana 192. stav 4. ZPP kao i sadržinu preciziranog tužbenog zahteva, ne može se prihvatiti stav drugostepenog suda da je podneskom od 18.10.2019. godine tužilac odustao od prvobitno postavljenog tužbenog zahteva da se utvrdi da je vlasnik naznačene parcele. Pravo svojine na koje se poziva tužilac, proizilazi iz činjenica koje su vezane da je naslednik pok. BB pa je nebitno da li je on tražio da je vlasnik po osnovu nasleđivanja od svog pokojnog oca ili da je vlasnik po osnovu održaja. To su činjenice koje se cene u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva, ocene izvedenih dokaza i žalbenih navoda.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda i u zavisnosti od ocene žalbenih navoda i ocene pravilnosti donete prvostepene presude, odlučiće o žalbi tuženih i doneće odluku zasnovanu na zakonu.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.