Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Požarevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr1 129/21 (2020) od 12.05.2021. godine, na sednici održanoj 18.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj, protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr1 129/21 (2020) od 12.05.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr1 129/21 (2020) od 12.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž rr1 129/21 (2020) od 12.05.2021. godine, donetim u drugom stepenu, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu Prr1 310/2020 od 10.02.2021. godine, kojim je odbačena tužba tužilje od 16.06.2020. godine za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (stav prvi izreke prvostepenog rešenja) i obavezana tužilja da isplati tuženoj iznos od 6.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka (stav drugi izreke prvostepenog rešenja).

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda počivaju na pravilnom tumačenju prava, koje primenjuju i revizijski i ostali nižestepeni sudovi sadržanog u odredbama članova 22. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20), prema kojoj su rokovi za podnošenje tužbe prestali da teku za vreme vanrednog stanja u periodu od 15.03.2020. do 06.05.2020. godine (član 1), što znači da se rokovi, nakon ukidanja vanrednog stanja i prestanka važenja uredbe (06.05.2020. godine) produžavaju za onoliko dana za koliko nisu tekli (u konkretnom slučaju za 36 dana).

Kako iz izloženog proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoje navedeni razlozi iz člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, imajući u vidu odredbe člana 420. st. 1, 2. i 6. ZPP i Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ocenio da je, i s obzirom na te zakonske odredbe, revizija nedozvoljena.

Zakonom o parničnom postupku, odredbama člana 420, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1); da revizija iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2); i da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6). Istim zakonom propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti (a to su, saglasno članu 468. stav 1, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe) revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6).

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015) uređena je zaštita prava na suđenje u razumnom roku i, između ostalog, rok od jedne godine za podnošenje tužbe za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 31. stav 1).

U ovom postupku tužba je podneta 16.06.2020. godine radi naknade imovinske štete na ime neisplaćenog potraživanja u iznosu od 145.287,59 dinara, označenog kao vrednost predmeta spora koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.

Imajući u vidu izložene okolnosti i citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413, u vezi sa članom 420. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić