U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje - protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Basarić, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kitarović, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje - protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 429/21 od 04.04.2022. godine, u sednici održanoj 06.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje - protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 429/21 od 04.04.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog – protivtužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P2 286/19 od 01.06.2021. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje – protivtužene i zajedničko dete mal. VV, poveren majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, a kao prebivalište deteta određena je adresa majke. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV, mesečno plaća iznos od 15.000,00 dinara i to od dana podnošenja tužbe (12.04.2018. godine) pa ubuduće, sve dok za to budu postojali zakonski uslovi, zaostale rate u jednom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, a ubuduće do 10. u mesecu za tekući mesec na račun majke. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene u delu preko dosuđenog iznosa izdržavanja od 15.000,00 dinara, do traženog iznosa od 20.000,00 dinara, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, utvrđeni su lični odnosi tuženog – protivtužioca sa mal. VV, koji će se odvijati po modelu bliže opisanom u ovom stavu izreke. Petim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se zajedničko dete mal. sin VV, rođen ... godine poveri na čuvanje, vaspitavanja i izdržavanje ocu koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo sa prebivalištem deteta, na adresi u ... u ul. ... br. ..., da se obaveže tužilja – protivtužena da mesečno doprinosi za njegovo izdržavanje 15.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, mesečno unapred do 05. u mesecu za tekući mesec, na tekući račun tuženog – protivtužioca BB, s tim što je zaostale rate dužna da plati sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Da se način održavanja ličnog kontakta između mal. VV i tužilje – protivtužene AA održava na način bliže opisan u ovom stavu izreke i tužilja obaveže da tuženom naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Šestim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 429/21 od 04.04.2022. godine, prvim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke, pa je drugim stavom izreke usvojen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da se zajedničko dete parničnih stranaka mal. sin VV, rođen ... godine poveri na čuvanje, vaspitanje i izdržavanje ocu BB, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo sa prebivalištem deteta u ..., ul. ... br. ... i naređeno tužilji – protivtuženoj da mal. sina VV odmah preda tuženom – protivtužiocu koji će ubuduće samostalno vršiti roditeljsko pravo. Trećim stavom izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV mesečno plaća iznos od 15.000,00 dinara od pravnosnažnosti odluke pa ubuduće do 10. u mesecu za tekući mesec na račun oca BB, sve dok postoje zakonski uslovi. Četvrtim stavom izreke, utvrđeno je da će se lični odnosi tužilje – protivtužene sa mal. VV odvijati po modelu bliže opisanom u ovom stavu izreke. Petim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila da se zajedničko dete mal. VV poveri majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, da se kao prebivalište deteta odredi adresa majke, obaveže tuženi – protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno, od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, kao i da se lični odnosi tuženog – protivtužioca sa mal. VV odvijaju na način bliže opisan u ovom stavu izreke. Šestim stavom izreke, potvrđeno je rešenje o troškovima parničnog postuka iz stava šestog izreke prvostepene presude i žalba tuženog - protivtužioca u tom delu odbijena kao neosnovana. Sedmim stavom izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da tuženom – protivtužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 116.570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja ulova za izvršenje do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom i drugostepenom postupku, parnične stranke su zaključile brak 15.06.2014. godine, koji je faktički prestao u oktobru mesecu 2017. godine, a razveden presudom Osnovnog suda u Pančevu P2 234/18 od 20.12.2018. godine. Maloletni VV rođen je ... godine, kao zajedničko bračno dete stranaka. Tužilja je rođena ... godine, po zanimanju je ..., a zaposlena je kao ... i ... . Živi sa sadašnjim partnerom sa kojim ima devojčicu, u njegovoj porodičnoj kući u kojoj mal. VV ima svoju sobu. Tuženi je rođen ... godine, zaposlen je i živi u kući svojih roditelja uslovno opremljenoj, površine oko 240 m2. Tuženom je naređenjem PU Pančevo od 10.05.2018. godine izrečena hitna mera zabrane kao mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja, prilaza u trajanju od 48 časova, a rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Np 22/18 od 11.05.2018. godine, odbijen je predlog OJT Pančevo da se produži privremena mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi za još 30 dana. Mal. VV je, nakon razvoda braka, boravio kod svoje majke, a oca je redovno viđao u skladu sa donetom privremenom merom o kontaktu i viđanju, pri čemu su ti kontakti bili češći uz dogovor roditelja. U ovom postupku dato je više nalaza i mišljenja nadležnih organa starateljstva, pa je prema nalazu i mišljenju od 12.06.2018. godine konstatovano da je potrebno doneti privremenu meru i dete poveriti majci, a u nalazu od 01.08.2018. godine da je pre davanja mišenja o poveravanju mal. deteta potrebno obaviti psihijatrijsku procenu roditeljskog para. Prema nalazu i mišljenju od 09.08.2019. godine, datom nakon odluke drugostepenog suda kojom je ukinuta prvostepena presuda kojom je dete dodeljeno ocu na staranje i brigu, konstatovano je da je potrebno dopunsko veštačenje zbog proteka vremena.

U konačnom nalazu od 07.02.2020. godine, nadležni organ starateljstva se izjasnio da majka nema ugrožavajuće ponašanje, da ima dovoljno razvijene roditeljske kapacitete da se na pravilan način brine o mal.detetu, zbog čega nije suprotno interesima deteta da se mal. VV poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se kontakti sa ocem odvijaju prema predloženom modelu. Prema nalazu od 03.09.2022. godine, oba roditelja raspolažu resursima da zadovolje bazične potrebe mal. deteta i predloženo je izricanje nove privremene mere kojom će se mal. VV poveriti ocu na vršenje roditeljskog prava sa uređivanjem kontakta sa majkom, dok je u nalazu od 22.09.2020. godine, isti centar ostao pri mišljenju od 03.09.2022. godine uz neophodno sprovođenje mera korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. U nalazu od 06.04.2021. godine, data je analiza sveukupne situacije, da su oba roditelja u stanju da prepoznaju i zadovolje potrebe mal. VV, uspostavljen balans funkcionisanja mal.deteta kod majke bi se narušio prelaskom kod oca, što bi predstavljalo rizik za mal. dete, posebno jer se priprema za polazak u školu i da je u najboljem interesu deteta da mal. VV bude poveren na stalnu brigu i staranje majci, a da kontakte sa ocem održava po navedenom modelu. Majka je više napredovala u postupku, uspela je da odvoji partnerske odnose od roditeljske uloge, a činjenica da dete tri godine živi sa majkom u njenom domaćinstvu predstavlja opredeljujući faktor da ostane kod majke i bude joj povereno, dok histerionični poremećaj ličnosti konstatovan kod majke nije kontraindikovan sa njenom roditeljskom ulogom. Prema nalazu i mišljenju sudskih veštaka psihologa i neuropsihijatra od 03.10.2018. godine, a po predlogu nadležnog CZSR, oba roditelja raspolažu kapacitetima za ostvarivanje roditeljskih uloga, ali da otac raspolaže adekvatnijim kapacitetima za roditeljsko staranje, njegov profil i struktura ličnosti, socijalna podrška i emocionalno iskustvo koje je dete steklo tokom njihovog dosadašnjeg odnosa omogućavaju mu da na adekvatniji način prepozna i zadovolji razvojne potrebe deteta i obezbedi adekvatan emocionalni, intelektualni i socijalni razvoj maloletnog deteta. Majka je takve patološke organizacije ličnosti da svoje potrebe stavlja u prvi plan i ima kompulzivnu potrebu prvo da njih zadovolji, a mal. VV kuću oca i porodicu porekla doživljava kao svoju kuću, tako da bi promena dosadašnje sredine i okruženja u kome sada živi sa majkom za mal. VV predstavljala promenu u njegovom interesu, jer će živeti u sredini u kojoj ima osećaj pripadnosti i prihvaćenosti. Komisija sudskih veštaka je mišljenja da mal. dete treba poveriti ocu na brigu, staranje i vaspitanje. Prema dopunskom nalazu i mišljenju komisije sudskih veštaka, struktura ličnosti majke, konstatovana u nalazima od 2018. i 2019. godine nije mogla da se promeni. Mal. VV je u razgovoru, izjavio da je vezan za oca, a naročito u situacijama kada mu je potrebna podrška, okreće se ocu, a da mal. VV još od aprila meseca 2018. godine živi u novoj porodičnoj sredini sa majkom, njenim vanbračnim suprugom i sestrom po majci, a u istoj kući žive i njegovi roditelji, u kojoj se mal. VV ne oseća baš najbolje jer je navikao na sredinu u kojoj je živeo, ispoljio je visok stepen pripadnosti domaćinstvu oca i potrebno mu je prilagođavanje novoj sredini. U međuvremenu je došlo do poboljšanja odnosa između majke i deteta i dete sada nema nikakav otpor prema majci, što je veliko poboljšanje u odnosu na početak opservacije 2018. godine. Mal.dete se adaptiralo i prihvatilo porodičnu situaciju u kojoj trenutno živi kod majke, ali je komisija sudskih veštaka mišljenja da je za dete najbolje da bude povereno ocu, imajući u vidu vremenski period koje provodi kod oca, kao i njihov model funkcionisanja i razvoj bliskosti između oca i deteta, koji nije negativno uticao na razvoj odnosa majke i deteta, a pozitivno je uticao na dalji emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj deteta uz punu podršku oca kao muške figure. Mal. VV određene stvari radi iz lojalnosti prema majci i u problemu podeljene lojalnosti ne želi da povredi majčina očekivanja. Imajući u vidu sve karakteristike i strukturu ličnosti majke i oca, a imajući u vidu da je majka emotivno nestabilna, a dete više vezano za oca, mišljenje je da se mal.dete za ove dve godine samo naviklo na život u porodici majke, jer da je izvršena kompletna adaptacija deteta, dete bi kao isključiv model svog ponašanja i emotivnog odnosa prema sredini prihvatilo način modaliteta ispoljavanja ponašanja te porodice. Mal. VV porodicu oca doživljava kao svoju, ima korektan emocionalni i socijalni odnos sa roditeljima bez distance i odbijanja, a u razgovoru je izjavio da bi više voleo da bude sa tatom, koji ima kapacitet za prepoznavanje potreba deteta, pružanje sigurnosti, kao i stimulaciju razvojnih potreba deteta. Mišljenje komisije sudskih veštaka je da bi bilo bolje da mal.dete bude sa ocem, u smislu stimulacije kasnijeg razvoja, kao i prihvatanje modela očevog ponašanja putem identifikacije i imitacije, ali je prevashodno bitan odnos deteta sa roditeljima koji treba da predstavlja konstantnu podršku deteta u budućem formiranju i otac je taj koji ima mogućnost te podrške njegovim razvojnim potrebama. Izmeštanje deteta iz porodice majke u porodicu oca ne bi ni na koji način negativno uticalo na njegov razvoj, a imajući u vidu strukturu i kvalitet odnosa u toj porodici, što je primarnije od vremena provedenog u porodici majke. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka od 14.01.2020. godine, angažovanog od strane tužilje, majka deteta je pozitivno motivisana da učestvuje u vaspitavanju i podizanju deteta, poseduje odgovarajuće sposobnosti i saznanja o razvojnim tokovima deteta, adekvatno se snalazi u ulozi roditelja i njeni roditeljski kapaciteti su očuvani, a prema nalazu i mišljenju sudskih veštaka neuropsihijatra i psihologa od 10.03.2022. godine, majka poseduje odgovarajuće kongnitivno-emocionalne kapacitete za adekvatno funkcionisanje u ulozi roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Centar za socijalni rad je izvršio terensku posetu radi opservacije aktuelne porodične situacije u porodici tužilje, kao i na okolnosti da je njen partner imao moždani udar i uticaj istih na organizaciju života njene porodice i na mal. VV, pa je konstatovano da se porodica u datim okolnostima dobro organizovala i da razvoj maloletnog deteta ni na koji način nije bio ugrožen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je prihvatio nalaz Centra za socijalni rad od 06.04.2021. godine, dat nakon opservacije cele porodice i odlučio da mal. VV bude poveren majci, da ne bi prolazio kroz period promene već ustaljenih životnih navika i narušavanje uspostavljenog balansa u trenutnoj situaciji polaska u školu. Prvostepeni sud nije prihvatio nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka, sa obrazloženjem da se isti ne može upodobiti sa nalazom i mišljenjem Centra za socijalni rad iz člana 270. Porodičnog zakona, koje je bazirano na opservaciji ne samo roditelja, već i deteta i celokupnog funkcionisanja porodice.

Apelacioni sud je nakon održane glavne rasprave, a polazeći od nalaza i mišljenja sudskog veštaka primarijusa dr Ljiljane Mihajlovski i kliničkog psihologa Nikole Atanackovića u toku prvostepenog postupka, kao i dopunskog nalaza i mišljenja datih u toku drugostepenog postupka, kao jasnih i kategoričnih, datih u svemu u skladu sa pravilima struke,ocenio da je u najboljem interesu mal. VV, s obzirom na njegov uzrast, emocionalnu i razvojnu potrebu, da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, pri čemu je tužilji naređeno da mal. sina odmah preda tuženom koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, primenom odredbe člana 6. stav 1., 61. stav 1., 77. stav 3., 266. stav 1. i 272. Porodičnog zakona u vezi odredbi člana 2., 3. i 9. Konvencije o pravima deteta. Drugostepeni sud nije prihvatio konačni nalaz i mišljenje nadležnog organa starateljstva od 06.04.2021. godine, kao i nalaz sudskog veštaka od 14.01.2020. godine, imajući u vidu da je opservirao samo tužilju i mal. dete, kao i nalaz od 10.03.2022. godine iz istih razloga i imajući u vidu da je sudski veštak prekludiran za dostavljanje novog nalaza vezanog za karakteristike ličnosti majke, a koji je suprotan mišljenju komisije veštaka.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se maloletno dete poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, kao i odluka o načinu održavanja ličnih odnosa majke sa maloletnim detetom na način kako je to bliže navedeno u stavu četvrtom izreke drugostepene presude. Takođe, pravilno je drugostepeni sud odlučio o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta od strane tužilje, kao roditelja kome dete nije povereno.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, u najboljem interesu mal. deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i mišljenje komisije sudskih veštaka za oblast psihologije i neuropsihijatrije u pogledu roditeljskih kapaciteta i potencijala za vršenje roditeljskog prava i dužnosti, kao i člana 65. Porodičnog zakona, omogućavanjem detetu da izrazi svoje mišljenje i koji se izjasnio da bi više voleo da bude sa tatom, pravilno ceneći elemente za procenu najboljeg interesa deteta. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog, su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja.

U konkretnom slučaju, mišljenje komisije veštaka je da bi maloletno dete trebalo poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženom kao ocu, imajući u vidu strukturu i profil njegove ličnosti, socijalnu podršku i emocionalna iskustva koja je mal. VV stekao tokom dosadašnjeg iskustva sa ocem, i što tuženom kao ocu omogućava da na adekvatniji način prepozna i zadovolji razvojne potrebe mal.deteta. Izmeštanje mal. VV iz porodice majke ne bi imalo negativne posledice po njega, jer u kući oca ima osećaj pripadnosti i prihvaćenosti, i u njegovom interesu je boravak kod oca i visok nivo emotivne vezanosti deteta za oca, kao i njegovo opredeljenje da živi sa ocem u njegovoj kući. U situaciji kontinuirane opservacije cele porodice i njenog funkcionisanja od početka postupka, od strane komisije veštaka, koja se uvek izjašnjavala da je otac adekvatniji roditelj za prepoznavanje i zadovoljenje razvojnih potreba mal. VV, a imajući u vidu strukturu i profil ličnosti majke koja svoje potrebe stavlja ispred potreba mal. deteta, suprotno revizijskim navodima pravilno je drugostepeni sud, prihvatajući ovo mišljenje, odlučio da mal.dete bude povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Takav način vršenja roditeljskog prava, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja u najboljem je interesu mal.deteta, a da mal.dete odnos sa drugim roditeljem ostvaruje kroz održavanje ličnih odnosa prema predloženom modelu.

Naime, podobnost tuženog za samostalno vršenje roditeljskog prava utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja (i dopunskog nalaza i mišljenja) komisije veštaka u kojima su detaljno iznete porodične prilike stranaka i sve okolnosti koje su od značaja za ocenu najboljeg interesa deteta. Mišljenju maloletnog VV poklonjena je dužna pažnja s obzirom na njegov uzrast, izraženom na adekvatan način i imajući u vidu da je nalaz i mišljenje komisije veštaka zasnovan na opservaciji kontakta deteta sa roditeljima i drugim primenjenim metodama u postupku veštačenja. Kada je u pitanju najbolji interes deteta, sud ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već su od relevantnog značaja ostali kriterijumi za procenu najboljeg interesa maloletnog deteta što je drugostepeni sud na pravilan način cenio i za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge.

Suprotno revizijskim navodima, pravilna je ocena drugostepenog suda u pogledu zaključka o relevantnosti nalaza i mišljenja nadležnog organa starateljstva koji taj sud nije prihvatio u ovom postupku kao stručan i pouzdan, i na kojem je bazirana drugostepena odluka.

Drugostepeni sud je imao u vidu odsustvo kontinuiteta u praćenju porodice od strane nadležnog centra za socijalni rad, kao i različite nalaze i mišljenja u pogledu podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava, promene voditelja slučaja u toku postupka, kao i da je konačno mišljenje dato od strane voditelja slučaja koji je u postupak uključen u njegovoj zadnjoj fazi, kao i nalaze sudskih veštaka dostavljene od strane tužilje kojim nije opservirana cela porodica, već samo majka i mal. dete. Pravilno je drugostepeni sud odbio i predlog za novo veštačenje, shodno odredbama člana 271. i 273. ZPP.

Ostali navodi revizije, kojima se osporava odluka o vršenju roditeljskog prava osporavanjem prihvaćenog nalaza i mišljenja komisije veštaka, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Pravilna je i odluka drugostepenog suda o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa tužiljom, kao roditeljem kome dete nije povereno sve u skladu sa članom 61. Porodičnog zakona, a imajuću u vidu najbolji interes maloletnog deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona). U ovom slučaju drugostepeni sud je pošao od nalaza i stručnog mišljenja komisije veštaka, pravilno nalazeći da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložila komisija veštaka, u najboljem interesu maloletnog deteta.

Imajući u vidu uzrast maloletnog VV, utvrđene potrebe i zaradu tužilje, primenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih članom 160. i 161. Porodičnog zakona, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud odlučio da tužilja ima mogućnosti da izdržavanju maloletnog deteta doprinosi sa 15.000,00 dinara mesečno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, a na osnovu člana 414. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je ista doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor tužilje na reviziju nije bio nužan i neophodan, te joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić