Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, tužioii su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužilaca kojima ukazuju da je drugostepeno rešenje nejasno i nerazumljivo, te da se ne može da ispita, ukazuje se na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, pokojna GG, je sa Privrednom bankom Sarajevo, Osnovnom bankom Beograd, zaključila ugovor o oročavanju deviznih sredstava, sa ugovorenom kamatom od 12,5% na godišnjem nivou i otkaznim rokom od 36 meseci, na osnovu devizne štednje knjižice br. ..., otvorene na njeno ime 15.01.1986. godine. Početni ulog je bio 13.000 francuskih franaka, a kamata je redovno upisivana. Prema potvrdi o konverziji štednje u obveznice Republike i njihovoj registraciji na računu hartije od vrednosti u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugoslavija po osnovu devizne štednje građana, stanje štednje pravne prethodnice tužilaca na dan emisije-konverzije je 8.668 evra, koji iznos joj je i isplaćen 04.11.2014. godine. Prema rešenju Narodne banke Srbije od 26.10.2013. godine, oduzeta je dozvola za rad ''Privrednoj banci Beograd'' a.d. Beograd, izdata rešenjem Narodne banke Jugoslavije O br. 219 od 13.12.1989. godine, kojim rešenjem je imenovana Agencija za osiguranje depozita, kao administrator i konstatovano da se danom donošenja istog blokiraju svi računi te banke i zabranjuje raspolaganje njenom imovinom do upisa Agencije za osiguranje depozita, kao administratora, u Registar privrednih subjekata. Prema Ugovoru o prenosu obaveza po osnovu obveznica devizne štednje br. .. od 25.10.2013. godine, koji su zaključile ''Privredna banka Beograd'' a.d. Beograd i ''Čačanska banka'' a.d. Čačak, konstatovano je da je predmet tog ugovora prenos preostalih obaveza po osnovu obveznica o deviznoj štednji koje su evidentirane u vanbilansu ''Privredne banke Beograd'' a.d. u iznosu od 3.249.532 evra, a koji je potvrđen od strane Narodne banke Srbije za ''Čačansku banku'' a.d. Čačak, koja će servisirati sve obaveze zbog prestanka rada ''Privredne banke Beograd'' a.d. Beograd, te da ''Čačanska banka'' a.d. Čačak preuzima obavezu da, nakon usaglašavanja stanja sa ''Privrednom bankom Beograd'' a.d. Beograd, za svakog pojedinačnog štedišu isplati iznos obveznica stare devizne štednje koji, u ukupnom iznosu, neće preći navedeni iznos preuzetih obaveza, sve u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SRJ, po osnovu devizne štednje građana (''Službeni list SRJ'', br. 36/2002) i Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije štednih uloga građana u obveznice Republike Srbije i Republike Crne Gore (''Službni list SRJ'', br. 44/2002). U predmetu vođenim pred prvostepenim sudom pod br. P 26348/12, takođe po tužbi sada pok. GG protiv tužene ''Privredne banke'' d.d. Beograd, radi duga po osnovu nepravilno obračunate kamate, shodno ugovoru o oročavanju deviznih sredstava os 15.01.1986. godine, sledi da je banka obračun i pripis kamate vršila u skladu sa članom 75. starog Zakona o deviznom poslovanju i članom 82. Zakona o deviznom poslovanju iz 1995.godine, te u skladu sa tačkom 1. Odluke o metodologiji Narodne banke Srbije o utvrđivanju kamatnih stopa za deponovanu deviznu štednju, s tim što je banka ukazala da je tužbu trebalo usmeriti prema državi SRJ ili prema NBJ, pozivajući se na odredbe prethodnog i tada važećeg Zakona o deviznom poslovanju (''Službeni list SRJ'', br. 12/95) i člana 51. Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, jer je banka bila u obavezi da sve devize koje prikupi po osnovu štednje građana i građansko-pravnih lica preda Narodnoj banci Jugoslavije, a da za deviznu štednju položenu pre stupanja na snagu novog Zakona, jemči država. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je na dan 01.05.2019. godine ukupan štedni ulog po deviznoj štednoj knjižici GG iznosio 158.937,51 evro.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca usvojio imajući u vidu nespornu činjenicu da je njihova pravna prethodnica zaključila sa Privrednom bankom a.d. Beograd, Ugovor o oročavanju deviznih sredstava od 15.01.1986. godine, na rok od 36 meseci sa deviznom kamatom od 12,5% na godišnjem nivou, te da nikad nije došlo do raskida tog ugovora niti do aneksiranja istog, pa je umanjenjem kamatne stope, bez saglasnosti pravnog prethodnika tužilaca, ona oštećena, a sada tužioci, kao njeni pravni sledbenici, u visini utvrđenoj nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Drugostepeni sud je pobijanim rešenjem, ukinuo prvostepenu presudu i obustavio parnični postupak u ovoj pravnoj stvari, primenom odredbe člana 36. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (''Službeni list SRJ'', br. 36/2002 i ''Službeni glasnik RS'', br. 80/2004 ...108/2016), kojim je propisano da se danom stupanja na snagu tog Zakona obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćeni tim Zakonom, uključujući i izvršne postupke.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Za deviznu štednju građana, na osnovu odredbe člana 14.stav 3. Zakona o deviznom poslovanju (''Službeni list SFRJ'', br. 66/85 ...96/91 i ''Službeni list SFRJ'', br. 27/92 ... 79/94), jemčila je Federacija (SFRJ), a tu garanciju je, donošenjem Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana (''Službeni list SRJ'', br. 59/98 ... 53/21), koji je stupio na snagu 12.12.1998. godine, preuzela Savezna Republika Jugoslavija. Na osnovu odredbe člana 4. tog Zakona, štednja je pretvorena u oročeni depozit kod ovlašćenih banaka, pa je postala javni dug Savezne Republike Jugoslavije, za koju su izdate obveznice koje glase na DEM. Navedenim Zakonom utvrđena je visina javnog duga, koji obuhvata deviznu štednju građana položenu kod ovlašćenih banaka sa stanjem na dan 31.12.1997. godine, uključujući i obračunatu kamatu do tog dana, kao i kamatu u visini od 2% godišnje, obračunatu za period od 01.01.1998. godine do 31.12.2011. godine.

Donošenjem Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (''Službeni list SRJ'', br. 36/2002 i ''Službeni glasnik RS'', br. 80/2004 ... 108/2016), prestala je primena Zakona o izmirenju obaveze po osnovu devizne štednje građana i uređeni su uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu devizne štednje građana iz člana 2. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana, koja je, u skladu sa članom 4. Zakona pretvorena u oročeni depozit kod ovlašćenih banaka i postala javni dug SRJ. Na osnovu odredbe člana 36. važećeg Zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, propisano je da se danom stupanja na snagu tog Zakona obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne štednje obuhvaćeni tim Zakonom, uključujući i izvršne postupke.

Pravilnom primenom odredbe člana 36. Zakona o regulisanju javnog duga SRJ, drugostepeni sud je parnični postupak u ovoj pravnoj stvari obustavio, pa tužioci neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi tužilaca da država nije mogla da menja ugovor donošenjem zakona i da po tom osnovu isplaćuje nižu kamatnu stopu na oročena devizna sredstva od ugovorene, su neosnovani. Ustav Republike Srbije, u članu 97. stav 1. tačka 2., propisuje da je u nadležnosti Republike Srbije, između ostalog, ostvarivanje i zaštita sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, odgovornost i sankcije za povredu slobode i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, amnestije i pomilovanja za krivična dela. U članu 99. stav 1. tačka 7. Ustav propisuje da je u nadležnosti Narodne skupštine da donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije. Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Prema odredbi člana 167. Ustava Republike Srbije, propisana je nadležnost Ustavnog suda, koji pod tačkom 1.te odredbe Ustava odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Dakle, kako samo Ustavni sud može da odlučuje o ustavnosti i zakonitosti opštih akata i pošto odredbe zakona na kojima je zasnovano pobijano rešenje nisu oglašene neustavnim, sledi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković