Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Časlav Anđelković, advokat iz ... protiv tuženog - protivtužioca Privrednog društva „Miranko“, DOO iz Kruševca, radi naknade duga i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca - protivtuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2473/23 od 10.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca - protivtuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2473/23 od 10.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca - protivtuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2473/23 od 10.11.2022. godine,

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 696/17 od 20.04.2022. godine u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca protivtuženog kojim je tražio da se tuženi protivtužilac obaveže da mu isplati iznos od 263.075,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2017. godine do isplate. U stavu drugom izreke, ukinut je u celosti platni nalog sadržan u rešenju o izvršenju javnog izvršitelja Omera Ekića iz Kruševca I.Ivk 146/17 od 28.04.2017. godine. U stavu trećem izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog protivtužioca, pa je tužilac protivtuženi obavezan da tuženom protivtužiocu na ime duga za pružene usluge snabdevanja toplotnom energijom isplati iznos od 35.703,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne novčane iznose od dospelosti do isplate. U stavu četvrtom izreke, obavezan je tužilac protivtuženi da tuženom protivtužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 236.194,50 dinara.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 2437/22 od 10.11.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 696/17 od 20.04.2022. godine. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužioca –protivtuženog kojim je tražio troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac protivtuženi je izjavio blagovremeno reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023- drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je usvajanjem protivtužbenog zahteva koji se odnosi na obavezu tužioca protivtuženog radi plaćanja cene isporučene toplotne energije i odbijanjem zahteva tužioca protivtuženog za vraćanje više isplaćene cene za isporučenu toplotnu energiju. O osnovanosti protivtužbenog zahteva nižestepeni sudovi su odlučili primenom odredaba članova 11, 12, 15, 21, 26, 46, 50. i 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nižestepeni su sudovi su zaključili da se tuženi protivtužilac nije neosnovano obogatio na račun tuženog.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac protivtuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi prizilazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji. Revizijom tužilac pobija utvrđeno činjenično stanje, ali posebna revizija iz člana 404. ZPP rezervisana je za pitanja vezana za primenu materijalnog prava, pa nisu ispunjeni uslovi za prihvatanje revizije iz člana 404. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostpenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozovljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 263.075,00 dinara, a po protivtužbi 35.703,70 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojoj vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković