.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12752/2023
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Lazić, advokat iz ..., protiv tuženih JKP Javna rasveta, usluge i održavanje Šid i Opštine Šid, koje zastupa Opštinski javni pravobranilac Milan Filipović, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1252/2022 od 22.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1252/2022 od 22.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1252/2022 od 22.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šidu P 194/20219 od 05.04.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezani da tužilji solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate 40.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 35.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2022. godine kao dana presuđenja do isplate. Preko navedenih iznosa, tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 40.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i iznosa od 35.000,00 dinara za pretrpljeni strah, te 82.000,00 dinara na ime naknade materijalne štete, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom je odbijen kao neosnovan. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1252/2022 od 22.02.2023. godine žalba tužilje je odbijena kao neosnovana, a žalba tuženog usvojena i prvostepena presuda preinačena, tako što je tužbeni zahtev u celosti odbijen kao neosnovan. Tužilja je obavezana da tuženom nadoknadi parnične troškove u iznosu od 106.500,00 dinara, u roku od 8 dana. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se ujednači sudska praksa po pitanju odgovornosti tuženih, lokalne samouprave i javnog preduzeća za održavanje lokalnih puteva za štetu, koja je posledica propusta obeležavanja raskrsnice saobraćajnim znacima koji određuju pravo prvenstva prolaza.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pitanje odgovornosti za štetu lokalne samouprave i javnog preduzeća za održavanje lokalnih puteva, kao posledice izostalnog postavljanja saobraćajnog znaka kojim bi se regulisala pravila o prioritetu prolaska kroz raskrsnicu na drugačiji način od opšteg pravila činjenično je pitanje, pa je kao takvo uslovljeno dokaznom aktivnošću stranaka u svakoj konkretnoj parnici. Činjenično stanje na kome je drugostepeni sud zasnovao odluku o nepostojanju odgovornosti tuženih u konkretnom slučaju nije identično utvrđenju koje je poslužilo za donošenje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1867/17 od 28.06.2017. godine, pa revident prilaganjem ove presude nije pružio dokaze da postoji različito postupanje sudova koje bi opravdavalo odlučivanje o reviziji kao posebnoj u smislu napred citirane zakonske odredbe.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 20.09.2019. godine, a vrednost predmeta spora od 232.000,00 dinara je prema tada važećem srednjem kursu Narodne banke Srbije za jedan evro od 117,59 dinara predstavljala dinarsku protivvrednost 1.973 evra.
Proizilazi da je u pitanju spor male vrednosti, a postupak je po pravilima postupka u sporovima male vrednosti i sproveden. Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu bez uticaja je na dozvoljenost revizije, pošto je u sporovima male vrednosti isključena mogućnost izjavljivanja revizije, pa se ne primenjuju odredbe člana 403. stavovi 2. i 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
