Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem sudije za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu Kpp D br. 102/16 od 17.08.2016. godine, prema tužiocu kao okrivljenom određen je pritvor po članu 498. stav 1. u vezi razloga predviđenih u članu 211. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ZKP, kao osumnjičenom za izvršenje krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, koji je po tom rešenju mogao trajati najduže mesec dana, a računao se od 16.08.2016. godine, kada je tužilac lišen slobode. Tužilac je u pritvoru proveo 17 dana, do donošenja rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu K br. 1119/16 - Kv br. 937/16 od 02.09.2016. godine, kojim je prema tužiocu pritvor ukinut. Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 380/17 od 24.05.2017. godine tužilac je oglašen krivim zbog izvršenja navedenog krivičnog dela. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 876/17 od 16.11.2017. godine preinačena je navedena presuda, tako što je tužilac oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi sa članom 2. KZ. Tužilac je pre pritvora bio profesionalni sportista i poznat široj javnosti. Pritvorski uslovi u kojima je boravio su bili loši. Sve vreme postupka o tužiocu je pisano u medijima da je kriv. Po izlasku iz pritvora, bio je u psihičkom i materijalnom smislu u potpunosti degradiran, a ljudi su se od njega sklanjali. Imao je dogovor sa stranim klubovima da radi kao skaut, ali to nije realizovano zbog toga što mu se desilo, a ni posle oslobađajuće presude ništa po pitanju posla nije mogao da realizuje, zbog čega se loše osećao. Zbog svega mu se narušio i odnos sa suprugom sa kojom je u procesu razvoda braka. Porodica nije mogla psihički normalno da funkcioniše u tom periodu, i od tada odlazi kod psihologa i psihijatra sa detetom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 584. stav 1. tačka 1. ZKP, kao i člana 200. ZOO ocenio da tužiocu pripada naknada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode od 85.000,00 dinara i odbio zahtev tužioca po istom pravnom osnovu preko dosuđene naknade, kao previsoko postavljen. Iznos pravične naknade dosuđen je tužiocu sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od podnošenja tužbe do presuđena odbijen, primenom člana 277. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud je, ocenjujući navode žalbe parničnih stranaka, prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu osnova za naknadu štete, ali je preinačio prvostepenu presudu i tužiocu dosudio na ime nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode još od 35.000,00 dinara, tako da je tužiocu dosuđena jedinstvena naknada u ukupnom iznosu od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U preostalom odbijajućem i usvajajućem delu, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

Revizijom tužioca se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu u kom je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Novčana naknada nematerijalne štete je sredstvo kojim oštećeni zadovoljenjem životnih potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakšava sebi život i čini ga podnošljivijim, tako da novčana naknada ima za svrhu da se oštećenom pruži odgovarajuća satisfakcija prema značaju povređenog dobra i težini povrede. Član 200. stav 2. ZOO obavezuje sud da prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete i njene novčane naknade vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode dosuđena naknada od 120.000,00 dinara. Prilikom odlučivanja o visini naknade cenjena je starosna dob tužioca, vreme provedeno u pritvoru, uslovi u kojima je izdržavao pritvor, njegova ranija neosuđivanost, težina i priroda krivičnog dela koje je tužiocu stavljeno na teret, porodične prilike po izlasku iz pritvora, promenjen odnos okoline prema tužiocu nakon izlasaka iz pritvora, da se pre lišenja slobode profesionalno bavio sportom i bio poznat široj javnosti, da je krivični postupak i lišenje slobode tužioca bilo medijski propraćeno u sredstvima javnog informisanja, i na osnovu navedenih okolnosti odmerena visina pravične novčane naknade u jedinstvenom iznosu. Viši iznos naknade od dosuđenog bio bi u suprotnosti sa ciljem naknade i pogodovao težnjama koje su u suprotnosti sa njenom društvenom svrhom, u prilog čemu je i okolnost da tužilac u toku postupka nije istakao da je tražio objavljivanje presude kojom je pravnosnažno oslobođen optužbe, čime je sebi uskratio mogućnost korišćenja moralnog zadovoljenja iz člana 592 ZKP.

Imajući u vidu navedeno, sledi da je drugostepeni sud, ocenom svih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode tužioca, kao i svih okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade, preko ukupno dosuđenog iznosa novačane naknade, odbio tužbeni zahtev kao previsoko postavljen, pravilnom primenom člana 200. stav 2. ZOO, pa su navodi revizije neosnovani. U preostalom delu revizijski razlozi se odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog kojih razloga se revizija u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Navodi revizije kojima se pobija pravilnost primene člana 277. stav 1. ZOO, predmet su pravilne ocene drugostepenog suda i bez uticaja na drugačije presuđenje u pogledu odluke o kamati. Zatezna kamata na naknadu nematerijalne štete teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je ta naknada određena, pa tužilac neosnovano potražuje zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe.

Odluku o troškovima parničnog postupka, drugostepeni sud je doneo pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić