.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12796/2022
29.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Deretić, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Milosav Stojiljković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 949/22 od 12.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 949/22 od 12.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 949/22 od 12.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 949/22 od 12.05.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog VV i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P 712/18 od 07.12.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac AA vlasnik po osnovu sopstvenog sticanja sa udelom od 40%, a tužilja BB sa udelom od 30% porodične stambene zgrade na kat.parc. .. na mzv. „DD“ u KO ..., i to zemljišta pod zgradom-objektom u površini od 0.01,22 ha, njive 1. klase na istom mestu u površini od 0.03,62 ha, sve upisano u LN .. KO ..., te da se tuženi obavežu da im ovo pravo priznaju i dozvole upis kod SKN ..., odbačena kao nedopuštena tužba u delu kojom je traženo da se utvrdi da je tuženi VV vlasnik sa udelom od 20%, a tužena GG sa udelom od 10% napred navedene nepokretnosti te da se obavežu tužioci da im ovo pravo priznaju i dozvole upis kod SKN ..., obavezani tužioci da tuženoj GG naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 187.275,00 dinara i odlučeno da se tuženom VV troškovi parničnog postupka ne dosuđuju.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Porodičnog zakona, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i primenom pravila o teretu dokazivanja, ocenjen je neosnovanim tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužioci u određenim procentualnim udelima vlasnici predmetne nepokretnosti po osnovu sopstvenog sticanja. Ovo zbog toga što je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da nije postojala porodična i ekonomska zajednica parničnih stranaka, da tužioci nikada nisu živeli u predmetnoj nepokretnosti i da nisu dokazali da su svojim sredstvima (osim što su pomagali na izgradnji kuće, kao i roditelji tužene GG ) kupili plac i finansijski doprinosili izgradnji porodične stambene zgrade, već da su predmetne nepokretnosti stečene isključivo novčanim sredstvima ostvarenim radom tuženih u toku trajanja njihovog braka i isključivo za njihove potrebe.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja odopšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 01.11.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 1.000.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,2984 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 8.453,20 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužilaca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
