Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvajajućem delu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), pa je našao da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tuženi „Balcan media press“ d.o.o. je izdavač, a tuženi BB, glavni urednik nedeljnika „VV“, u kom je na strani 16 i 17 izdanja od ...2014. godine objavljen tekst sa naslovom „...!“, sa nadnaslovom „...“ i podnaslovima „...“ i „...“. Tekst je opremljen fotografijama GG, DD, ĐĐ i tužioca AA. U uvodnom delu tekst se bavi podsećanjima na ranije pisanje „VV“ o „kriminalu koji se odvijao u ...“, pa je između ostalog navedeno: „Ovog puta pišemo o sektoru ... koji je svakako na neki način stub srama ... . Inače, još od formiranja ... mnogo toga je bilo sporno, s obzirom na neverovatno velike ingerencije ovog sektora koje sežu dotle da u pojedinim segmentima imaju veća ovlašćenja od ... i ... . Naravno, ta činjenica je doprinela da se unutar tog sistema razvije fantastično velika interesna grupa koju je predvodio doskorašnji pomoćnik direktora ... za sektor EE“. Pozivajući se na izvor „VV“ iz ..., u tekstu je navedeno: „...“. Tekst sadrži i navode o tome da je ''EE za sve ove poduhvate napravio pravu organizovanu kriminalnu grupu unutar same ... koja je davala odličnu logistiku za ova nedela“. U antrfileu pod naslovom „...“ navedeno je „ključni ljudi od EE poverenja, po onome što izvor ''VV'' otkriva, bili su pored drugih navedenih lica i AA (tužilac), nekadašnji direktor ... centra ... u ... . Nažalost neki od ovih ljudi još uvek rade u ... i preko njih EE i dalje vuče sve konce. Zbog tih ljudi svi mi u ... crvenimo, sa žaljenjem konstatuje naš izvor iz ...“. Tužilac u ... ne radi, počev od 01.01.2006. godine, i sa tom službom nema nikakve veze niti ima bilo kakve veze sa ... EE je upoznao 2003. godine na kolegijumu kod generalnog direktora ..., u periodu kada je bio direktor ... Jugoistočne Srbije – Regionalni centar ..., u vreme kada je EE bio glavni inspektor ... . Nije poslovno sarađivao sa EE, sa kojim je imao samo nekoliko neformalnih kontakata. Za sporni tekst je 2014. godine saznao od kolega iz ... sa kojima je nekada radio. Doživeo je veliki stres kada je video svoju sliku u okviru teksta gde je označen kao deo organizovane kriminalne grupe koja vrši krivična dela u ..., odnosno kao jedan od 40 ... razbojnika pod vođstvom EE. Zbog ovog teksta tužilac je imao problema sa kolegama sa kojima je radio, na čija pitanja je bio prinuđen da odgovara i da im se pravda, a probleme je imao i sa svojim poslovnim partnerima, kojima je morao da objašnjava da nema veze sa kriminalom. Neprijatnostima su bili izloženi i članovi njegove porodice. Pre objavljivanja predmetnog teksta novinari nisu kontaktirali tužioca, niti su tražili njegov komentar.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, odbio kao neosnovan, u smislu odredbe člana 5, član 9. stav 1, 10. i 79. Zakona o javnom informisanju i medijima (''Službeni glasnik RS'' br. 83/2014), jer je našao da se predmetni tekst bavi radom EE, a ne radom tužioca, pri čemu je ime tužioca pomenuto u sporednom delu teksta i to samo u kontekstu „ljudi od poverenja EE“. Po mišljenju prvostepenog suda, tužilac nije u predmetnom tekstu označen kao izvršilac bilo kog krivičnog dela, što ukazuje na to da mu ovim tekstom nije povređena pretpostavka nevinosti, niti je na bilo koji način doveden u vezu sa nezakonitostima u radu ..., posebno imajući u vidu da tužilac nikada nije ni bio zaposlen u ... .

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, tako što je tužene obavezao da tužiocu solidarno naknade nematerijalnu štetu u iznosu od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 14.09.2017. godine pa do isplate, u smislu odredbe člana 9, 73, 112, 113. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima, u vezi odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. Zakona o parničnom postupku. Zaključio je da, iako postoji interes javnosti da bude obaveštena o nezakonitom i nepravilnom radu državnog organa, konkretno ... i ..., objavljivanje informacije koje se odnose na tužioca, a kojima je on označen kao učinilac koruptivnog krivičnog dela, nije proporcionalno interesu javnosti da bude istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisana, u smislu odredbe člana 15. Zakona o javnom informisanju i medijima. Objavljivanjem fotografije tužioca uz naslov „...!“ i uz navođenje da je EE suštinski napravio svoju razbojničku družinu unutar sistema po principu ... i 40 razbojnika, te dovođenjem u vezu tužioca sa EE, u smislu ključnog čoveka od EE poverenja u antrfileu sa naslovom ...“, uz pravilno navođenje funkcija koje je tužilac obavljao u ..., po oceni drugostepenog suda, tužilac je identifikovan kao član organizovane kriminalne grupe i razbojničke družine time i kao izvršilac kažnjivog dela, što objavljenu informaciju čini nedozvoljenom, u smislu odredbe člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijima, s obzirom da se navedenom informacijom povređuje pretpostavka nevinosti tužioca. Objavljena informacija je neistinita i leziono podobna, a tuženi nisu poštovali obavezu novinarske pažnje, propisanu odredbom člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima, imajući u vidu da informaciju nisu proverili obraćanjem tužiocu pre njenog objavljivanja, što su bili dužni i za što su imali mogućnost. Nije postojao razlog hitnosti, s obzirom na temu kojom se bavi predmetni tekst i vremensku distancu u odnosu na događaj koji je tema teksta.

Pravilno je drugostepeni sud, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, primenio materijalno pravo, kada je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio.

Obaveza novinarske pažnje propisana je u odredbi člana 9. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, tako što su urednik i novinar dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju, ili ličnosti, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Javni interes u javnom informisanju propisan je u odredbi člana 15. stav 1. tačka 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, tako što je javni interes u oblasti javnog informisanja: istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Srbije.

Pretpostavka nevinosti propisana je u odredbi člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijima tako što se niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda, a u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa.

Odredbom člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Predmetni tekst sadrži netačnu informaciju o tužiocu, čija je fotografija objavljena u sastavu teksta, o tome da je on „ključni čovek od EE poverenja“, pri čemu je EE označen kao organizator „razbojničke družine unutar sistema po principu ... i 40 razbojnika“, kako piše u izdvojenom i uokvirenom delu teksta. Tužilac je tako označen učiniocem kažnjivog dela, iako o tome ne postoji odluka suda, što znači da je objavljivanje te informacije zakonom zabranjeno. Iznete činjenične tvrdnje u vezi sa tužiocem su netačne i po prirodi podobne da, kod prosečno osetljivog lica koje se našlo u položaju oštećenog, dovedu do duševnih bolova, što je ovde slučaj, pošto je tužilac nakon objavljivanja predmetnog članka osećao veliku sramotu, strah od hapšenja, strah za budućnost svoje porodice, a pogoršalo mu se i zdravstveno stanje. Informacija treba da bude u funkciji obaveštenja javnosti o stvarnom događaju, onako kako se dogodio, a ne da bude u službi dezinformacije. Zbog toga je zakonom ustanovljena dužnost novinara i urednika da, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, tu informaciju provere, što ovde nije slučaj, pošto novinari nisu kontaktirali tužioca, iako se radi o činjenicama koje su objektivno proverljive. Ne postoji interes javnost da sazna netačnu informaciju.

Neosnovani su navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava, odredbe člana 73. Zakona o javnim medijima i informisanju, naime da tužilac nije označen kao učinilac krivičnog dela. Suprotno tim navodima revizije, tužilac je u predmetnom tekstu označen kao član „razbojničke družine EE“, a razbojništvo i udruživanje radi razbojništva jeste krivično delo, što znači da je i kažnjivo delo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić