.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12808/2023
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mladenović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1467/22 od 27.10.2022. godine, u sednici održanoj 25.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1467/22 od 27.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1467/22 od 27.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 5764/21 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati i to: iznos od 97.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2018. godine do isplate i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2018. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u preostalom delu preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 102.000,00 dinara, u delu koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate za period od 18.04.2012. godine do 25.06.2018. godine, na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 6.000,00 dinara za period od 27.11.2012. godine do 25.06.2018. godine i na isplatu iznosa od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.10.2011. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 108.848,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1467/22 od 27.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP iz razloga što ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanju sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, a ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje plaćanja advokatskih usluga, činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom ne predstavlja razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 25.06.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 103.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
