Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1281/2020
27.01.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Mazić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2334/2019 od 23.10.2019. godine, u sednici održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2334/2019 od 23.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2334/2019 od 23.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 319/18 od 28.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode, po predmetu Višeg suda u Valjevu K 14/15 za vreme provedeno u pritvoru u trajanju od 178 dana, počev od 24.03.2011. do 15.09.2011. godine isplati iznos od 1.602.000,00 dinara sa traženom kamatom, kao preuranjen. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 16.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2334/2019 od 23.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova i zaključak o preuranjenosti tužbenog zahteva, odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava u postupcima za ostvarivanje prava na naknadu štete i drugih prava lica neosnovano lišenog slobode (član 583- 595 ZKP), tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ili razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Ukazivanje u reviziji na identičan slučaj drugog lica u istom krivičnom predmetu nije zakonski osnov za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Preuzmite dokument u PDF formatu