U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan T. Đorđević advokat iz ..., protiv tužene „Eurobank Direktna“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević advokat iz ..., radi nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1431/21 od 08.04.2022. godine, na sednici održanoj 21.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1431/21 od 08.04.2022. godine.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1431/21 od 08.04.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 1402/18 od 29.11.2018. godine, kojom je bio usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je nedopušteno izvršenje u izvršnom postupku Osnovnog suda u Požarevcu Iv 89/15, i to na trećini: nepokretnosti (k.p. .. površine 5,06 a i četiri objekta, od čega tri stambene zgrade i jedne pomoćne zgrade na toj parceli), kako je to precizno navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 129.100,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. u vezi s članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovde tužena je 09.02.2015. godine pokrenula izvršni postupak protiv izvršnog dužnika BB, tužiočevog sina, predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice, u kome je Osnovni sud u Požarevcu doneo rešenje Iv 89/15 od 18.02.2015. godine kojim je izvršnog dužnika obavezao da isplati izvršnom poveriocu 31.164.374,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2015. godine do isplate, a ukoliko izvršni dužnik ne namiri svoju obavezu određeno je izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika – porodične stambene zgrade u ulici ... broj .. na k.p. .. k.o. ... . Tokom tog izvršnog postupka isti sud je zaključkom Iv 89/2015 od 01.09.2017. godine odredio da će se izvršenje radi naplate označenog novčanog potraživanja sprovesti zabeležbom rešenja o izvršenju u javnoj knjizi, utvrđenjem vrednosti i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika – 1/3 k.p. .., broj zgrade 1, potes „...“, zemljište pod zgradom – objektom od 0,57 ari, 1/3 od k.p. .., broj zgrade 2, potes „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 0,59 ari, 1/3 od k.p. .., broj zgrade 3, potes „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 0,5 ari, 1/3 od k.p. .., broj zgrade 4, potes „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 0,76 ari, 1/3 od k.p. .., potes „...“, voćnjak prve klase od 5,6 ari, kao i 1/3 objekata – porodične stambene zgrade broj 1, spratnosti PR, porodične stambene zgrade broj 2, spratnosti PR, porodične stambene zgrade broj 3, spratnosti PR i pomoćne zgrade – deo broj 4, spratnosti PR, sve upisano u l.n. .. k.o. ... (izvršni dužnik je na parcelama nosilac prava korišćenja sa udelom od 1/3, dok za objekte vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen – nepoznat) i isplatom novca dobijenog prodajom izvršnom dužniku, te je zaključkom naloženo Službi za katastar nepokretnosti Požarevac da izvrši zabeležbu zaključka u javnoj knjizi.

Tužilac je u tom predmetu izjavio prigovor 18.09.2017. godine tvrdeći da je vlasnik k.p. .. k.o. ... i svih objekata koji se na njoj nalaze po osnovu nasleđa i gradnje. Izvršni poverilac, ovde tuženi, je osporio navode trećeg lica, ovde tužioca, i predložio odbijanje prigovora tvrdeći da je list nepokretnosti jedini dokaz o pravu svojine izvršnog dužnika BB. Izvršni dužnik se izjasnio da su tačni navodi iz prigovora trećeg lica i da su navedene nepokretnosti isključivo vlasništvo podnosioca prigovora. Po uputu izvršnog suda, podnosilac prigovora (tužilac) je tužbom od 13.10.2017. godine pokrenuo ovaj postupak protiv izvršnog poverioca „Eurobank Direktna“ radi proglašenja da je izvršenje u predmetu Iv 89/2015 po zaključku od 01.09.2017. godine nedopušteno.

Parcela .. je upisana u l.n. .. k.o. ... od 11.04.2017. godine sa površinom od 7,48 ari, kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, na kojoj pravo korišćenja imaju izvršni dužnik BB, ovde tužilac i njegova sestra, svako sa po 1/3, od čega je pod zgradom broj 1 „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 57 m2, pod zgradom broj 2 „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 59 m2, pod zgradom broj 3 „...“ zemljište pod zgradom – objektom od 50 m2, pod zgradom broj 4, zemljište pod zgradom – objektom od 76 m2 i voćnjak prve klase u potesu „...“ od 5,6 ari. U V listu upisana su četiri objekta na ovoj parceli koji su izgrađeni bez odobrenja za gradnju, a čiji vlasnik, odnosno držalac nije utvrđen. Na licu mesta parcela je orijentisana sever-jug, nalazi se u ... ulici .. i na njoj se nalaze objekti koji su u osnovi površine: 118 m2 – stambeni objekat broj 1 i 68 m2 - stambeni objekat broj 2, kao i pomoćni objekti: broj 3 garaža od 76 m2, broj 4 garaža od 42 m2 i broj 5 šupa od 8 m2.

Parcelu .. tužilac je nasledio od svog oca, a objekte na njoj delimično nasledio, a delimično gradio i u njima živi u porodičnoj zajednici sa drugim sinom (VV) i unucima.

Tužiocu je 1973. godine odobreno da izradi garažu sa letnjom kuhinjom na tadašnjoj nepodeljenoj parceli k.p. .. od 15,93 ara. Način korišćenja ove parcele između tužiočevog oca GG i njegovo dvoje dece, tužiočeve sestre DD i tužioca, uređen je 1983. godine (rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu R 78/83 od 27.06.1983. godine). Uzeto je u obzir da je u trenutku uređenja parcela bila podeljena na 12 delova i da su na njoj postojali objekti koje su izgradili tužilac i njegov otac, tako da je na korišćenje pripalo tužiočevom ocu: k.p. .., .. i .. ukupne površine 6,35 a, tužiočevoj sestri neizgrađeni deo parcele, odnosno k.p. .. i .., a tužiocu: k.p. .., .. i .., ukupne površine 4,88 a. Ovim rešenjem sud je usvojio predlog veštaka da se prilikom donošenja odluke o načinu korišćenja vodi računa o tome da svako dobije po 1/3, kao i o detaljnom urbanističkom planu za k.o. ... koji je trebalo da počne u tom trenutku da se primenjuje.

Tokom 2008. godine je između tužiočeve sestre i tužiočevog sina BB zaključeno sudsko poravnanje R 574/08-52 od 14.03.2008. godine prema kome je tužiočevom sinu pripalo pravo korišćenja k.p. .. i dela k.p. .. u površini od 2,96 a, na kojim parcelama postoji izgrađen stambeni objekat. Za njega je 20.09.2008. godine sačinjen urbanistički projekat preparcelacije k.p. 1, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 12 u k.o. ... radi formiranja dve parcele, korišćenja postojećih objekata i izdvajanja dela parcele za formiranje ulice prema faktičkom stanju na terenu i to tako da parcelu uz ulicu ... površine 2,96 a koristi BB, a da se od preostalog dela prema ... ulici formira parcela koju će koristiti ovde tužilac i njegova sestra.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica i odredaba čl. 20. i 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - ZOSO, drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i proglasio nedopuštenim izvršenje određeno na 1/3 suvlasničkog udela izvršnog dužnika koja je na nepokretnosti tužioca upisana u katastru.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Navodi revizije da je tuženi upisan kao vlasnik trećine predmetnih nepokretnosti, da list nepokretnosti predstavlja javnu ispravu i da je Zakonom o državnom premeru i katastru propisano da su podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti istiniti i pouzdani, te da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja (član 63) jesu tačni. Navedenim zakonskim članom je proklamovano načelo pouzdanja i uspostavljena zakonska pretpostavka da je lice koje je upisano u katastar nepokretnosti ujedno i vlasnik upisane nepokretnosti. Međutim, zakon dozvoljava i mogućnost (član 238. stav 3. ZPP) da se dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena. Dakle, reč je o oborivoj zakonskoj pretpostavci, tako da je moguće dokazati da lice koje je upisano kao vlasnik nepokretnosti ne mora zaista biti njen vlasnik, već to iz različitih razloga može da bude i drugo lice. Uostalom, iz odredaba članova 7. i 15. (naročito stava 1. tačka 6) Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, jasno je da postoje brojne situacije u kojima knjižno stanje odstupa od faktičkog, što iziskuje prilagođavanje faktičkog i knjižnog stanja.

Suprotno shvatanju revidenta da se pravo svojine dokazuje samo pisanim dokazima i stiče isključivo upisom u javne knjige, pravo svojine se, u skladu sa članom 20. ZOSO, stiče ne samo na osnovu pravnog posla, već i nasleđivanjem i po samom zakonu, kao i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Izgradnja, odnosno stvaranje nove stvari, je upravo jedan od načina sticanja prava svojine po samom zakonu, kako je to propisano članom 21. i 22. ZOSO. Okolnost što tužilac nije upisao svoje isključivo pravo svojine na predmetnoj katastarskoj parceli i objektima izgrađenim na njoj ne može dovesti do toga da on bude lišen imovine na kojoj živi duže od pola veka, na šta ukazuju i izvedeni pisani dokazi (odobrenje za gradnju iz 1973. godine, sudsko rešenje kojim je 1983. godine uređen način korišćenja nekadašnje k.p. .. od 15,93 ara prema kome je novoformirana katastarska parcela .. pripala u isključivu svojinu tužiocu, sudsko poravnanje zaključeno 2008. godine između tužioca, njegove sestre i izvršnog dužnika).

Pravilo o tužbi radi nedopustivosti izvršenja iz člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju - ZIO („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011, 99/11, 109/13- odluka Ustavnog suda, 55/14, 139/14) čije se odredbe u konkretnom slučaju primenjuju na osnovu važećeg istoimenog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20, 10/23) saglasno njegovom članu 545, štite ne samo imaoca prava svojine, već i takozvanog vanknjižnog vlasnika koji ima punovažan pravni osnov (nasleđe, izgradnja stvari) i koji se nalazi u državini nepokretnosti. Pod pravom iz člana 50. ZIO podrazumeva se ne samo svojinsko pravo (svojina sa modalitetima) već i pravo potraživanja najšire shvaćeno (u smislu člana 11. tačka 1. ZIO kojim je označeno da „potraživanje“ označava pravo izvršnog poverioca da od izvršnog dužnika zahteva određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje). U situaciji kada je još uvek u društvu široko prisutno ponašanje prema kome vanknjižni vlasnici, koji su i držaoci nepokretnosti, ne vrše upis svojih prava u zvanični registar, pravo neminovno sadrži nužna odstupanja od pravila iz člana 33. ZOSO kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Štaviše, u konkretnom slučaju tužilac nije vlasnik predmetne stvari po osnovu pravnog posla, da bi stekao pravo svojine tek upisom u javni knjigu. Tužilac je dokazao, i to ne samo svojim iskazom i iskazom saslušanih svedoka, već i nizom navedenih pisanih dokaza, da je osnov njegovog sticanja predmetnih nepokretnosti nasleđe, u kom slučaju se pravo svojine stiče u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog (trenutak očeve smrti) u smislu čl. 36. ZOSO i 206. Zakona o nasleđivanju, kao i stvaranje (izgradnja) stvari, u kom se slučaju svojina stiče nastankom stvari po samom zakonu, u smislu člana 21. ZOSO.

Imajući izloženo u vidu, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava drugog izreke ove presude doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, imajući u vidu da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, a da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković