Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da drugostepeni sud nije dao valjano obrazloženje iz kojih razloga je izveo zaključak suprotan u odnosu na zaključak prvostepenog suda da tužbeni zahtev nije osnovan, zapravo se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP iz kog razloga se revizija ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. ZPP i zbog čega nisu bili predmet ocene revizijskog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je statutarni zastupnik „VV“ DOO, dok je tužena imala registrovanu preduzetničku delatnost i to Samostalnu zanatsku trgovinsku radnju „GG, ...“ ..., dok je kao poslovođa radnje bio registrovan DD koji je vodio poslovanje radnje i koji je u tom svojstvu sarađivao sa „VV“ DOO. DD i tužena bili su u braku do 15.01.2009. godine kada je brak razveden, dok je zajednica života prestala 15.07.2008. godine. Samostalna zanatska trgovinska radnja „GG, ...“ zaključila je 24.10.2007. godine ugovor o kreditu sa „... Bank“ kojim joj je odobren namenski kredit u iznosu od 30.000,00 evra sa rokom otpate od 36 meseci u 36 jednakim mesečnih anuiteta. Istog dana zaključen je i ugovor o jemstvu između „VV“ i banke kao poverioca, na osnovu kojeg je „VV“ prihvatila da kao jemac platac za preduzetnčku radnju tužene kao dužnika iz osnovnog posla izmiri sve njegove dospele ugovorene obaveze ukoliko on sam to ne učini u roku dospeća. Zaključenje ovog ugovora bilo je rezultat i posledica dogovora i saradnje između tužioca i DD. Na osnovu navedenog ugovora o jemstvu „VV“ je isplatila banci iznos od 1.793.907,82 dinara tj. oko 17.442,12 evra. Dana 03.11.2009. godine iz Registra Agencije za privredne registre brisana je Samostalna zanatska trgovinska radnja „GG, ...“ ... .

Presudom Osnovnog suda u Subotici od 04.04.2012. godine, koja je postala pravnosnažna 21.07.2012. godine, ovde tužena je obavezana da „VV“ plati iznos od 1.793.081,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2010. godine pa do konačne isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 186.039,08 dinara. Na osnovu ove presude kao izvršne isprave „VV“ kao poverilac nije pokretao izvršni postupak protiv tužene. Ovo privredno društvo nalazi se u blokadi unazad osam godina. Tužena je tužiocu isplatila u celosti iznos koji je privrednom društvu „VV“ dosuđen presudom od 04.04.2012. godine, što među strankama nije bilo sporno.

Tužena je protiv bivšeg supruga DD vodila parnični postupak radi isplate dela iznosa koji je u celosti isplatila za obaveze koje su ona i DD zajednički preuzeli u toku trajanja bračne zajednice i to dela iznosa koji je „... Bank“ kao poverilac naplatila od tužene na ime potraživanje iz ugovora o kreditu koji su ona i DD kao korisnici kredita zaključili sa tom bankom 01.12.2005. godine, kao i naplate iznosa koji je ovde tužena isplatila tužiocu na ime duga po presudi od 04.04.2012. godine. Pre ročišta za glavnu raspravu u ovoj parnici 25.11.2015. godine, ovde tužena je u prisustvu svog advokata i po njegovom savetu overila izjavu u kojoj je potvrdila da je ovde tužiocu dužna iznos od 18.000,00 evra i da će dug biti isplaćen po završetku sudskog spora koji vodi u sudu u ... sa DD zbog naplate ovih dugovanja, a najkasnije u roku od šest meseci. Na ročištu koje je usledilo neposredno nakon overe izjave ovde tužilac je dao iskaz u svojstvu svedoka kada je, između ostalog, izjavio i da potraživanje „VV“ prema preduzetničkoj radnji tužene i DD iznosi oko 18.000 evra, koji iznos je tužena njemu u celosti isplatila u ratama u gotovini zbog čega on prema tuženoj nema više potraživanja. Ovaj parnični postupak pravnosnažno je okončan presudom od 21.12.2016. godine tako što je usvojen zahtev za isplatu iznosa od 243.228,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2014. godne pa do isplate, a u preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon održane rasprave i ocenom izvedenih dokaza zaključio da tužilac nije tuženoj pozajmio 18.000,00 evra, već je izjava tužene da mu duguje ovaj iznos fiktivna, sačinjena u svrhu uspeha ovde tužene u sporu sa bivšim suprugom i stoga odbio tužbeni zahtev smatrajući da tužena nema dugovanja prema tužiocu.

Po oceni Vrhovnog suda navedeno stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava i pravilnom tumačenju pravne prirode izjave od 25.11.2015. godine.

Prema odredbi člana 557. ZOO ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca odnosno istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta. I po oceni revizijskog suda, po svojoj sadržini i pravnoj prirodi izjava 25.11.2015. godine nije izjava kojom tužena priznaje da tužiocu treba da vrati 18.000,00 evra za koji iznos tužilac tvrdi da se radi o ličnom dugu. Pravilno je drugostepeni sud u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja i životne situacije parničnih stranaka ocenio da je svrha navedene izjave uspeh ovde tužene u parnici protiv bivšeg supruga, a ne o potvrđivanju postojanja duga prema tužiocu. Sledom navedenog, ne radi se o ugovoru o zajmu, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da je ova izjava fiktivna zbog čega se na osnovu nje ne može osnovano zahtevati vraćanje zajma u smislu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima.

Slobodna ocena dokaza znači vrednovanje dokaza na osnovu kojeg sud (po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine) te na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane. Načelo slobodne ocene dokaza karakteriše odsustvo zakonom utvrđenih pravila o izboru dokaza i njihovom rangiranju prema dokaznoj snazi, pa sud u svakom konkretnom slučaju slobodno formira svoje uverenje o dokaznim odnosno nedokazanim činjenicama. Na raspravi pred drugostepenim sudom izvedeni su dokazi čitanjem pisanih dokaza i zapisnika o saslušanju svedoka koji su izvedeni pred prvostepenim sudom i saslušane parnične stranke, pa se neosnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 7. i 8. ZPP pošto je pobijanu presudu zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred drugostepenim sudom bez neposrednog saslušanja svih svedoka, ali neposrednim saslušanjem parničnih stranaka. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud je bio ovlašćen da u smislu člana 384. stav 1. ZPP na raspravu pozove stranke, njihove punomoćnike, kao i one svedoke koje odluči da sasluša. Na raspravi i u postupku pred drugostepenim sudom se prema odredbi člana 385. ZPP primenjuju odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom iz članova 310. – 335. ZPP. Po članu 331. ZPP, na koji upućuje navedena odredba. Ako se ročište drži pred izmenjenim većem odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora da počne iznova ali sud može da donese odluku da se ponovno ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza. U skladu sa navedenim drugostepeni sud je imao u mogućnosti da izvrši ocenu dokaza i formira svoj zaključak o pravnoj prirodi predmete izjave. Sledom navedenog, kao neosnovani su ocenjeni svi navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, kojima se zapravo osporava dokazni postupak i ocena izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda koji je suprotno navodima revizije bio ovlašćen da na osnovu rasprave izvede drugačiji činjeničnopravni zaključak od onog u prvostepenoj presudi.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni sud iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković