Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Blagoje Ognjenović, advokat u ..., protiv tuženog Bezdan DOO iz Bezdana, čiji je punomoćnik Štefanija Pacek, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 431/22 od 24.03.2022. godine, u sednici veća od 08.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 431/22 od 24.03.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 4853/21 od 30.11.2021. godine utvrđeno je da su tužioci suvlasnici svako u po 1/3 idealnog dela na katastarskoj parceli broj .. KO Bezdan, upisane u list nepokretnosti broj ..KO Bezdan, broj dela parcele 1 i 2, ukupne površine 6468 m2, njiva 3. i 4. klase i obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 139.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 431/22 od 24.03.2022. godine odbijena je žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne odredbe parničnog postupka, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju.

Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je usvojen primenom člana 28. stava 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer su tužioci i njihov pravni prethodnik savesni držaoci predmetne parcele od 1994. godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/96 koji je stupio na snagu 04.07.1996. godine) brisan je član 29. ranije važećeg Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima kojim je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojini pravo svojine ne može steći održajem. Od 04.07.1996. godine počinje da teče rok za održaj na predmetnoj parceli, pa je do podnošenja tužbe u ovoj parnici proteklo više od 20 godina. O zahtevu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za utvrđenje podneta je 23.03.2020. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 24.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu čl. 154. st. 1. ZPP je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić