Presudom Višeg suda u Somboru Gž 230/22 od 28.04.2022. godine, žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima, tako što se na ime razlike neisplaćene porodične invalidnine za mesec decembar 2017. godine na iznos od 1.217,92 dinara odbija zakonska zatezna kamata za period od 21.01.2018. godine do 02.03.2020. godine, odbija obračunata zakonska zatezna kamata za kašnjenje u isplati porodične invalidnine za 2017. i 2018. godinu u iznosu od 278,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2021. godine do isplate i odbija obračunata zakonska zatezna kamata za kašnjenje u isplati porodičnog dodatka za 2018. godinu u iznosu od 2.019,01 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2021. godine do isplate, a u delu odluke o troškovima postupka tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 10.800,00 dinara.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', br. 72/11 ...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnim rešenjem preinačeno je prvostepeno rešenje o troškovima postupka i rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. O ovom pravu tužilje prvostepeni sud je rešio primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje se shodno primenjuju prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, s obzirom na uspeh tužilje u sporu, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg inetresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudkse prakse i novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 404. st. 1 ZPP na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a i primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Kada je za izjavljivanje revizije merodovna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini njeno glavno potraživanje, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić