Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Slobodan Despotović advokat iz …, protiv tuženog BB iz … čiji je punomoćnik Želimir Džambić advokat iz …, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7510/18 od 19.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7510/18 od 19.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7510/18 od 19.11.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 633/15 od 27.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati, i to: na ime porušenog objekta sa poljskim vc-om iznos od 1.013.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.10.2008. godine do 24.12.2012. godine prema Zakonu o visini stope zatezne kamate, a od 25.12.2012. godine pa do konačne isplate prema Zakonu o zateznoj kamati i na ime posečenih stabala belog bora i bukve iznos od 44.735,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati počev od 25.05.2018. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 257.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7510/18 od 19.11.2019. godine, stavim prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P 633/15 od 27.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na ime porušenog objekta sa poljskim vc-om i posečenih stabala belog bora i bukve, koje radnje je tuženi preduzeo u cilju ispunjenja obaveza preuzetih ugovorom o zajedničkoj izgradnji. Ovo iz razloga što na strani tuženog nema krivice za raskid navedenog ugovora, jer je do nemogućnosti ispunjenja ugovora o zajedničkoj izgradnji došlo isključivom krivicom tužioca zbog čega, po oceni nižestepenih sudova, tužilac nema ni osnova za naknadu štete u smislu odredbe člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari, radi naknade nematerijalne štete, podneo Osnovnom sudu Užicu dana 15.05.2015. godine. Prvostepena presuda je doneta 27.09.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.057.955,24 dinara. Drugostepena presuda doneta je 19.11.2019. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić