Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o odgovornosti države za štetu zbog izostalog namirenja potraživanja tužilje iz radnog odnosa u postupku stečaja nad njenim poslodavcem „Terazije“ uslužni centar ad Beograd, koji je poslovao pretežno društvenim kapitalom, pri čemu je povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja utvrđena pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda od 12.05.2020. godine.

Imajući u vidu sadržinu pružene zaštite, činjenicu da je tužilja u toku postupka zahtevala isplatu naknade imovinske štete opredeljene u skladu sa izveštajem stečajnog upravnika o visini i strukturi nenaplaćenih potraživanja nastalih iz radnog odnosa, koje potraživanje je priznato u stečajnom postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pobijana odluka je zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu je sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, prema kojem Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno o stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Navodi posebne revizije tužene o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka i navodi kojim se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu razmatrani, jer je razlog za izjavljivanje posebne revizije zakonom ograničen samo na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav. 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 02.11.2020. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela je 410.389,61 dinara, što je ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Iz navedenih razloga revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković