Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 2333/17 od 19.05.2022. godine, ovavezan je tuženi da sudskom veštaku Miodragu Protiću iz Vranja isplati na ime doplate nagrade za izvršeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 2333/17 iznos od 1.913,60 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 2333/17 od 19.05.2022. godine, ovavezan je tuženi da sudskom veštaku Jeleni Ristić iz Vranja isplati na ime doplate nagrade za izvršeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 2333/17 iznos od 5.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1750/22 od 30.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu petom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i rešenja Osnovnog suda u Vranju P 2333/17 od 19.05.2022. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2).

Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu ponudu i rešenje spornog pravnog odnosa tako što je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti prilikom eksproprijacije zemljišta. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom Poreske uprave već je veštačenjem, kao dokaznim sredstvom predviđenim Zakonom o parničnom postupku, visina naknade određena primenom tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Pravnosnažne odluke revizijskog suda i drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se tuženi poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate podneta je 09.10.2017. godine, a podneskom od 20.01.2021. godine, tužilac je preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 377.853,66 dinara.

U konkretnom slučaju tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tužioca ponaosob.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko prvnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe u odnosu na svakog od tužilaca ponaosob, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić