Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Joksimović Brašić, advokat iz ..., protiv tuženog „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnk Toplica Mladenović, advokat iz ... i tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd iz Beograda, čiji je punomoćnik Petar V. Nastić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine u preinačujućem delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd i u ukinutom delu predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd izjavljena protiv stava četvrtog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je delimično tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada obavezan da na ime naknade materijalne štete, novčane rente za period od 01.01.2008. godine pa do 30.11.2017. godine isplati iznos od 3.889.661,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2017. godine pa do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se i tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd obaveže da solidarno na ime materijalne štete, novčane rente za period od 01.01.2008. pa do 30.11.2017. godine isplati iznos od 3.889.661,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2017. godine pa do isplate; stavom trećim izreke, usvojen je delimično tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“ obavezan da na ime naknade kapitalizirane rente za period od 01.12.2017. do 11.05.2053. godine isplati 3.667.373,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2017. godine pa do isplate; stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“ i tuženi AD za osiguranje „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd obavežu da na ime naknade kapitalizirane rente za period od 01.12.2017. do 11.05.2053. godine solidarno isplate preostali iznos od dosuđenog do traženog od 2.915.689,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2017. godine pa do isplate; stavom petim izreke, obavezan je tuženi „DDOR Novi Sad“ da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 836.800,00 dinara.

Dopunskom presudom Višeg suda u Kragujevcu P 15/21 od 23.03.2021. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd da tužiocu solidarno sa tuženim „DDOR Novi Sad“ na ime naknade materijalne štete – kapitalizirane rente, za period od 01.12.2017. do 11.05.2053. godine isplati iznos od 3.667.373,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2017. godine pa do isplate (stav prvi izreke); svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine u stavu četvrtom izreke presude u odnosu na tuženog „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada (stav prvi izreke); preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine u stavu drugom izreke i stavu četvrtom izreke u odnosu na tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd i dopunska presuda Višeg suda u Kragujevcu P 15/21 od 23.03.2021. godine u stavu prvom izreke, pa je presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 01.01.2008. godine pa do 30.11.2017. godine isplati iznos od 3.500.695,02 dinara i na ime naknade kapitalizirane rente za period od 01.12.2017. godine do 11.05.2053. godine iznos od 5.769.912,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2017. godine pa do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd da tužiocu na ime naknade materijalne štete za period od 01.01.2008. godine pa do 30.11.2017. godine pored dosuđenog iznosa od 3.500.695,02 dinara isplati i iznos od 388.966,11 dinara i na ime naknade kapitalizirane rente za period od 01.12.2017. godine do 11.05.2053. godine pored dosuđenog iznosa od 5.769.912,16 dinara isplati i iznos od 641.101,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.12.2017. godine pa do isplate (stav drugi izreke); ukinuta je presuda Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na tužbeni zahtev tužioca da se tuženi AD za osiguranje „DDOR Novi Sad“ obaveže da tužiocu isplati naknadu materijalne štete za period od 01.01.2008. godine do 05.03.2010. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2017. godine pa do isplate, stav peti presude Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine i stav drugi dopunske presude Višeg suda u Kragujevcu P 15/21 od 23.03.2021. godine i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav treći izreke); ukinuta je presuda Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke za iznos naknade materijalne štete za period od 05.03.2010. godine do 30.11.2017. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i u stavu trećem izreke presude i u tom delu je odbačena tužba kao nedozvoljena (stav četvrti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu stava drugog izreke kojim je preinačena prvostepena presuda usvajanjem tužbenog zahteva u odnosu na tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd i u stavu četvrtom izreke, tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 01.01.2008. godine oko 02,15 časova u selu ... kraj Kragujevca, na magistralnom putu Kraljevo – Kragujevac dogodila se saobraćajna nezgoda na taj način što je BB iz ... vozeći putničko vozilo „...“ reg. br. ... ...- ..., pod dejstvom alkohola, usled klizavog kolovoza izgubio kontrolu nad vozilom, prešao na levu saobraćajnu traku namenjenu za saobraćaj za vozila iz suprotnog smera i sudario se sa putničkim vozilom marke „...“ reg. br. ... ...-... kojim je upravljao VV iz ... . Tom prilikom tužilac, rođen .... godine, je kao putnik sedeo na zadnjem sedištu u vozilu „...“ i zadobio teške telesne povrede opasne po život u vidu nagnečenja u desnom čeonom temenom slepoočnom predelu, oguljotine temena sa leve strane, oguljotine desnog slepoočnog predela, prelom kostiju lobanje, nagnečenje mozga i krvarenje u nekim moždanicama. Putničko vozilo „...“ reg. br. ... ...-... je bilo osigurano kod tuženog „DDOR Novi Sad“ po polisi br. ..., dok je vozilo marke „...“ reg. br. ... ...-... bilo osigurano kod „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd po polisi ... . Zbog navedenog događaja protiv BB iz ... vođen je krivični postupak, koji je okončan donošenjem pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 7763/10 od 23.12.2011. godine, kojom je oglašen krivim za učinjeno krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na uslovnu osudu u trajanju od 15 meseci sa vremenom proveravanja od dve godine. Tužilac je završio srednju ekonomsku školu, smer ..., a u vreme kada se desila saobraćajna nezgoda imao je ... godina, bio je upisan na .. godinu studija na Fakultetu za ... u ..., koji nije završio s obzirom na posledice saobraćajne nezgode. Tuženi „DDOR Novi Sad“ na osnovu materijalne i nematerijalne štete isplatio je tužiocu u periodu od 10.01.2014. gdo 01.12.2016. godine ukupan iznos od 2.129.620,93 dinara. Veštačenjem od strane specijaliste medicine rada utvrđeno je da je tužilac u saobraćajnoj nezgodi zadobio prethodno opisane povrede i tešku kontuziju mozga i da je operativni zahvat urađen 02.01.2008. godine kada je odstranjen hematom i kod tužioca urađena plastika moždanih opni. Nakon toga se lečio u Specijalnoj bolnici „...“ u ... od 21.02.2008. do 23.06.2008. godine, u KC „...“ od 13.06.2008. do 23.06.2008. godine kada je urađeno operativno rešavanje koštanog defektra desno frontoparijetalnog dela lobanje, u Specijalnoj bolnici ..., kao i Institutu za rehabilitaciju „...“ u ... . Kao posledica operativno odstranjenog interakalijalnog hematoma kod tužioca su se javili znaci epilepsije, a u svakodnevnim aktivnostima je zavistan od tuđe nege i pomoći. Zbog pogoršanja u psihofizičkom funkcionisanju lečen je u psihijatrijskoj klinici Kliničnog centra „...“ od 29.09.2010. do 11.10.2010. godine. Veštak je utvrdio da je radna sposobnost tužioca značajno smanjena, da nije sposoban za samostalan odlazak na posao i nazad, smanjena je sposobnost samostalnog obavljanja svakodnevnih aktivnosti i vođenje brige o sebi, kod njega je prisutno i auto i heteroagresivno ispoljavanje i ponašanje, te može biti opasan za sebe i druge, ograničeno je sposoban za najjednostavnije poslove koje bi radio kod kuće sa nekim od ukućana gde ne bi bio vezan za normu i rokove izvršenja. Procenat umanjenja opšte i specifične radne sposobnosti kod tužioca iznosi 80%. Veštačenjem od strane veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast na okolnost utvrđivanja visine štete zbog izgubljene zarade i rente, utvrđeno je da ukupna dospela materijalna šteta za tužioca za period od dana saobraćajne nezgode 01.01.2008. godine do 30.11.2017. godine, obračunata u visini 80% prosečne zarade za srednju stručnu spremu u Republici Srbiji na dan veštačenja 26.11.2017. godine iznosi 32.686,23 dinara, a obračunata u visini od 80% mesečne prosečne zarade za srednju stručnu spremu u Republici Srbiji. Ukupna buduća kapitalizirana renta za tužioca na dan veštačenja 26.12.2017. godine za period od 01.12.2017. do 11.05.2053. godine, obračunata u visini od 80% prosečne zarade radnika sa srednjom stručnom spremom u Republici Srbiji sa stopom diskonta od 5% godišnje iznosi 6.411.013,51 dinara. Veštačenje je urađeno na osnovu prosečne bruto i neto zarade za radnika sa srednjom stručnom spremom, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za period od januara 2008. godine do novembra 2017. godine. Na osnovu presude Osnovnog suda u Kragujevcu P 5381/12 od 08.11.2013. godine utvrđeno je da je stavom petim ove odluke odbijen tužbeni zahtev tužioca AA prema tuženima „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada i BB iz ... kojim je tražena isplata na ime naknade materijalne štete u obliku rente zbog nesposobnosti za rad tužioca u iznosu od 50.000,00 dinara mesečno, računajući od dana podnošenja tužbe 05.03.2010. godine pa ubuduće sa pripadajućom kamatom kao neosnovan. U tom delu presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 912/14 od 28.10.2014. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odlučujući o naknadi štete zbog izgubljene zarade za period od nastanka štete do presuđenja, odnosno obavljenog veštačenja nakon podnošenja tužbe, u iznosu od 3.889.661,13 dinara stavom prvim izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na „DDOR Novi Sad“, dok je stavom drugim izreke svoje odluke ovaj isti zahtev odbio u odnosu na „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd; o naknadi materijalne štete u obliku rente zbog nesposobnosti za rad koja je iskazana u jednokratnoj naknadi kao kapitalizirana renta, prvostepeni sud je stavom trećim izreke usvojio tužbeni zahtev prema tuženom „DDOR Novi Sad“ za iznos od 3.367.373,36 dinara, dok je prema tuženom „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd dopunskom presudom odbijen tužbeni zahtev za isti iznos, a stavom četvrtim prvostepene presude za razliku u iznosu od 2.915.689,21 dinar od dosuđenog do ukupno potraživanog iznosa odbijen tužbeni zahtev prema oba tužena, kao neosnovan.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama parničnih stranaka, zauzeo pravni stav da je već pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca prema tuženom „DDOR Novi Sad“ za naknadu štete u obliku rente zbog nesposobnosti za rad računajući od 05.03.2010. godine (podnošenja tužbe) pa ubuduće, presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 3581/12 od 08.11.2013. godine i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 912/14 od 28.10.2014. godine, kao i da je tuženi AD za osiguranje „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd pasivno legitimisan u ovoj parnici shodno članu 178. stav 4. i članu 941. ZOO, pa je on u obavezi da isplati tužiocu naknadu štete, nakon čega je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni sud za sada ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tuženog „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 178. stav 4. ZOO propisano je da za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Odredbom člana 940. ZOO propisano je da u slučaju osiguranja od odgovornosti osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem samo ako treće oštećeno lice zahteva njenu naknadu (stav 1.); osiguravač snosi, u granicama svote osiguranja, troškove spora o osiguranikovoj odgovornosti (stav 2.).

Odredbom člana 941. ZOO propisano je da u slučaju osiguranja od odgovornosti, oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze (stav 1.); oštećeno lice ima od dana kada se dogodio osigurani slučaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja, te je svaka docnja promena u pravima osiguranika prema osiguravaču bez uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu (stav 2.).

Članom 86. Zakona o osiguranju imovine i lica („Sl. list SRJ“ broj 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/04) koji je važio na dan štetnog događaja propisano je da najniži osigurani iznosi na koje se mora ugovoriti osiguranje od autoodgovornosti za autobuse i teretna vozila iznosi 200.000 SAD dolara, a za ostala motorna vozila 100.000 SAD dolara u dinarskoj protivvrednosti po krusu na dan zaključenja ugovora o osiguranju (stav 1.); ako iznos iz stava 1. ovog člana nije dovoljan da se naknade sve štete prouzrokovane istim štetnim događajem, prvenstveno se naknađuju štete na licima (stav 2.); ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada je veća od dvostrukog iznosa iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema ogranizaciji za osiguranje srazmerno se smanjuju (stav 3.); organizacija za osiguranje koja je isplatila jednom oštećenom licu iznos veći od onog koji mu pripada, s obzirom na srazmerno sniženje naknade, jer nije znala niti je mogla znati da postoji i druga oštećena lica, ostaju u obavezi prema tim drugim licima samo visine iz stava 1. i 3. ovog člana (stav 4.).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da je zajednica osiguranja u obavezi da nadoknadi štetu iz osiguranog slučaja samo do visine sume osiguranja (limita) i da ako je u istom štetnom događaju bilo više oštećenih lica, sud mora utvrditi ukupnu materijalnu i nematerijalnu štetu na dan štetnog događaja da bi mogao izvesti zaključak da li se visina naknade štete kreće u okviru sume osiguranja na dan štetnog događaja, jer osiguravajuća organizacija odgovara samo do tog limita osiguranja.

U konkretnom slučaju pravilno je utvrđeno da tuženi „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd odgovara po osnovu objektivne odgovornosti (odgovornosti bez krivice). Tužilac je treće lice koje ima pravo na naknadu štete po osnovu objektivne odgovornosti (član 178. stav 4. ZOO). Obaveza učesnika na naknadu štete je solidarna i oštećenik (tužilac) ima pravo izbora, a može tužbom da obuhati i oba učesnika, odnosno njihove osiguravače. Učesnici saobraćajne nezgode (odnosno osiguravači) trećem licu odgovaraju po osnovu objektivne odgovornosti, pa je za ovaj vid štete krivica irelevantna (krivica je poseban osnov odgovornosti). Kod saobraćajnog udesa krivica je relevantna za situacije iz stavova 1, 2. i 3. člana 178. ZOO (krivica jednog učesnika, krivica oba učesnika kada se mogu utvrditi udeli i krivica oba učesnika kada se krivica ne može pouzdano utvrditi – odgovaraju na jednake delove ako pravičnost ne zahteva nešto drugo). Pitanje krivice u slučaju štete nanete trećem licu u sudaru motornih vozila je relevantno u regresnoj parnici (član 208. ZOO).

Međutim, osnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud odlučio kao u usvajajućem delu stava drugog izreke pobijane presude, a da nije utvrdio iscrpljenost visine sume osiguranja (limita) u odnosu na revidenta, kod činjenice da je u istom štetnom događaju bilo više oštećenih lica. Sud je morao utvrditi ukupnu materijalnu i nematerijalnu štetu na dan štetnog događaja da bi mogao izvesti zaključak da li se visina naknade štete kreće u okviru sume osiguranja na dan štetnog događaja, jer osiguravajuća organizacija odgovara samo do tog limita osiguranja. Iscrpljenost sume osiguranja u ovoj parnici nije utvrđivana.

Osnovani su i revizijski navodi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava ostala neutvrđena visina doprinosa tužioca nastanku štete. Ovo sa razloga što je u parnici po istom činjenično-pravnom osnovu, koja je okončana presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5381/12 od 08.11.2013. godine i presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2972/15 od 20.10.2016. godine utvrđen doprinos tužioca nastanku štete sa 30%. U ovoj parnici prvostepeni sud je u presudi P 37/17 od 07.11.2019. godine zauzeo pravni stav da nema doprinosa tužioca nastanku štete, a u dopunskoj presudi istog suda P 15/21 od 23.03.2021. godine utvrđeno da je dorpinos tužioca nastanku štete 30%, dok je drugostepeni sud u pobijanoj presudi utvrdio tužiočev doprinos nastanku štete sa 10%. Pravilno utvrđenje doprinosa tužioca nastanku štete je od uticaja na pravilnu primenu materijalnog prava kod utvrđenja i dosuđenja visine tražene štete i rente.

Sa iznetih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta u pobijanom usvajajućem delu stava drugog izreke primenom člana 416. stav 2. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude.

U ponovnom postuku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije izjavljenoj protiv stava četvrtog izreke pobijane presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija u tom delu nedozvoljena.

Stavom četvrtim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1697/21 od 16.08.2021. godine, ukinuta je presuda Višeg suda u Kragujevcu P 37/17 od 07.11.2019. godine u preostalom delu stava prvog izreke, za iznos naknade materijalne štete za period od 05.03.2010. godine do 30.11.2017. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i u stavu trećem izreke presude i u tom delu je odbačena tužba kao nedozvoljena. Navedenim stavom odlučeno je o delu tužbenog zahteva tužioca u odnosu na tuženog „DDOR Novi Sad“ (koji je pasivni suparničar sa revidentom AD za osiguranje „Milenijum osiguranje“ ADO Beograd).

Pasivni suparničar prema kome je usvojen tužbeni zahtev – revident ne može izjaviti reviziju protiv dela presude (stav četvrti izreke) kojom je ukinuta prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i u stavu trećem i u tom delu odbačena tužba kao nedozvoljena u odnosu na tuženog „DDOR Novi Sad“, jer pravo na izjavljivanje revizije protiv tog dela presude pripada samo tužiocu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković