Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 1533/2019 od 25.12.2019. godine, preinačeno je prvostepeno rešenje u delu stava prvog izreke tako što je utvrđeno da je tuženi smetao tužioce u mirnoj državini korišćenja vode sa vodovoda zvanog „...“ u zaseoku „...“ u KO ..., a koja trasa vodovodne mreže ide od javnog puta za zaseok ... preko mesta zvanog ..., na taj način što je dana 06.02.2016. godine pored javnog puta k.p ... KO ... prokopao kanal dužine oko 150 metara, pa na mestu postojeće vodovodne mreže k.p. .../... KO ... čiji je vlasnik ĐĐ, angažovao EE da preseče vodovodno crevo i spojnicom poveže plastičnu cev premera ¾ cola, a zatim postavio vodovodnu plastičnu cev u iskopan kanal i proveo je do betonskog bazena, a zatim na postojećoj vodovodnoj mreži na mestu zvanom „...“ zavrnuo ventil, čime je onemogućio tužiocu korišćenje vode, te mu je naloženo da u roku od 24 časa po prijemu rešenja uspostavi pređašnje stanje, na taj način što će isključiti cev na mestu račvanja na k.p. br. .../... KO ..., čiji je vlasnik ĐĐ i dozvoliti tužiocima nesmetano korišćenje vode sa vodovoda zvanog „...“, te mu se zabranjuje da ubuduće na ovakav ili sličan način smeta tužioce pod pretnjom novčanog kažnjavanja, dok se je u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za uspostavu pređašnjeg stanja nalaganjem tuženom da izvadi plastično crevo koje vodi do bazena u njegovom dvorištu rešenje potvrđuje, žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u dosuđujućem delu stava drugog izreke prvostepenog rešenja, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu parničnih troškova na teret tužilaca u iznosu od 244.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o parničnim troškovima sadržanim u stavu trećem prvostepenog rešenja, tako što je obavezan tuženi da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 516.790,00 dinara, a preko ovog do traženog iznosa od 640.800,00 dinara zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen je kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 81.800,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka na teret tužiocu u iznosu od 18.000,00 dinara, kao neosnovan.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a u smislu člana 403. i 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema članu 420. stav 6. ZPP, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Uz reviziju nisu dostavljene drugačije sudske odluke u pogledu primene člana 80. i 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u pogledu čije primene postoji ujednačena sudska praksa. Osim toga osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, na koje se navodima revizije ukazuje, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, što primenom člana 452. stav 5. ZPP nije dozvoljena, to je revizija tuženog nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke koja se po zakonu ne može izjaviti.

Okolnost da je drugostepeni sud usvojio žalbu i preinačio prvostepeno rešenje tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev, ne čini reviziju dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je mogućnost izjavljivanja revizije u sporovima zbog smetanja državine isključena članom 452. stav 5. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 420. u vezi člana 413. i 452. stav 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić