U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vujošević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 903/22 od 13.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 903/22 od 13.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održane rasprave, doneo presudu Gž 903/22 od 13.05.2022. godine, kojom je odlučujući o žalbama tužioca i tuženih ukinuo presudu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 1300/21 od 10.01.2022. godine, odbio tužbeni zahtev kojim je predloženo utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih BB i VV, overen pod brojem OPU: .../... od 29.11.2018. godine, pred Javnim beležnikom Ljiljanom Dragojević u ..., ništav u odnosu na ukupan udeo od 2/12 nepokretnosti, upisanih u listu nepokretnosti broj ... KO ..., koji čini predmet zaostavštine pokojne GG bivše iz ..., te obavezao tuženog da tužiocu na ime parničnih troškova isplate iznos od 33.100,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga propisanih članom 407. stav 1. tačke 3. i 4. ZPP.

Revizija je dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je Vrhovni kasacioni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoje druge povrede postupka koje bi predstavljale relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju je revizijom ukazano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i drugotužena VV su rođeni brat i sestra, a prvotuženi BB im je otac. Stranke su zakonski naslednici majke, odnosno supruge GG, koja je umrla dana 22.11.1997. godine. Zaostavština pokojne GG, koju su činile akcije kod preduzeća „...“ AD ..., raspravljena je rešenjem ostavinskog suda O 721/2003. Prvotuženi, kao primalac izdržavanja, zaključio je sa drugotuženom, kao davaocem izdržavanja, dana 29.11.2018. godine ugovor o doživotnom izdržavanju, čiji predmet su cele nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., kat. parc. br. .../... od 41a 53m2, porodična stambena zgrada pod brojem ... i pomoćna zgrada pod brojem ... . Iza toga, tužilac je pokrenuo ovu parnicu, u kojoj je pravnosnažnim delom presude P 436/19 od 26.04.2021. godine utvrđeno da zaostavštinu pokojne GG čini ¼ dela svojine na napred navedenim nepokretnostima, na osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa prvotuženim, suprugom i njegovim roditeljima, da je navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav u odnosu na 1/12 dela nepokretnosti i da tužiocu, kao zakonskom nasledniku sada pokojne GG pripada pravo svojine sa udelom od 1/3 na njenoj zaostavštini koju čini pravo svojine na ¼ dela celih nepokretnosti.

Pobijanom presudom odlučeno je o preostalom delu postavljenog tužbenog zahteva.

Odluku o neosnovanosti zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju do ukupno ¼ dela cele nepokretnosti drugostepeni sud zasniva na nedostatku pravnog interesa tužioca po odredbi člana 109. Zakona o obligacionim odnosima. Pravnosnažnom presudom od 26.04.2021. godine, realizovan je osnovni cilj tužioca, odnosno utvrđeno je da zaostavštinu pokojne GG čini svojina na udelu od ¼ dela nepokretnosti i tužiocu priznat njegov nasledni deo na zaostavštini od 1/3, što u odnosu na celu nepokretnost predstavlja 1/12 dela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud našao da je donošenjem pravnosnažne presude od 26.04.2021. godine pružena zaštita imovinskim pravima tužioca, što tužbeni zahtev u delu kojim je odlučeno pobijanom presudom, čini neosnovanim.

Postupak za raspravljanje zaostavštine pokojne GG, koja je umrla 1997. godine, sproveden je 2003. godine. Tužilac je, u skladu sa članom 181. Porodičnog zakona, tek nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju 29.11.2018. godine pokrenuo spor u svrhu utvrđenja prava pokojne majke po osnovu udela u imovini stečenoj tokom trajanja braka sa prvotuženim BB. Pravo svojine pokojne GG na nepokretnosti koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, utvrđeno presudom u toku ove parnice na osnovu članova 195. i 180. Porodičnog zakona stečeno je originarno, tako da je ¼ dela ovih nepokretnosti bila njena zaostavština u momentu smrti. Po odredbi člana 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine stiče se nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, pa prvotuženi BB u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije mogao raspolagati svojinskim udelom tužioca od 1/12 dela. U preostalom delu, raspolaganje učinjeno ugovorom je punovažno, pošto su na 11/12 delova tuženi suvlasnici nepokretnosti po osnovu sticanja tuženog BBu porodičnoj zajednici, odnosno nasleđivanja.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić