Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je zaključio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1566/18 od 23.12.2020. godine, razveden je brak između tužilje i tuženog, vršenje roditeljskog prava nad maloletnom ćerkom VV povereno je majci, a uređen je način i model održavanja ličnih odnosa između tuženog i maloletnog deteta. Odluka u tom delu nije predmet revizije. Ostalo je nerešeno regulisanje obaveze stranaka na izdržavanje ćerke VV, koja je rođena ...2003. godine. U vreme donošenja pobijane presude pohađala je 13. razred privatne Internacionalne srednje škole, gde školarina na godišnjem nivou iznosi 12.500 evra, koji izdatak podmiruje poslodavac tuženog, na osnovu Ugovora zaključenog između poslodavca i tuženog. VV živi u domaćinstvu sa majkom i bratom, sada punoletnim GG. Žive u kući koja je zajednička tekovina parničnih stranaka i predmet je deobe u parničnom postupku. Režijski troškovi za kuću iznose i to za „Infostan“ 13.000,00 dinara (koje troškove plaća tuženi), za struju u proseku 5.000,00 dinara i za internet 3.000,00 dinara. Mesečni troškovi na ime ishrane za VV iznose 20.000,00 dinara, za higijenu 5.000,00 dinara, za telefonski račun i sport ukupno 5.000,00 dinara. VV ima probleme sa štitnom žlezdom, ali u vezi sa tim ne postoje dodatni troškovi budući da su troškove zdravstvenog osiguranja pokriveni privatnim osiguranjem koje plaća poslodavac tuženog. Prvostepeni sud je ukupne potrebne maloletne VV utvrdio u iznosu od 58.000,00 dinara mesečno. U vreme donošenja pobijane presude, tuženi je star 53 godine. U periodu od 2006. do 2014. godine živeo je i radio u Australiji, a od avgusta 2014. godine živi u Beogradu i zaposlen je u kompaniji „DD“ sa mesečnom zaradom oko 490.000,00 dinara. U toku braka stečena je kuća na ... površine 200m2 ( u kojoj žive tužilja i VV) i dva stana u Australiji, te motorno vozilo marke „BMW“ X3, a tužilac je vlasnik je motornog vozila „Mercedes Benz A 180“ 2018. godište, koje je kupio po prestanku bračne zajednice. Tuženi nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, s obzirom da sin stranaka GG star 21. godinu nije na školovanju. Živi u zakupljenom stanu za koji zakupninu plaća 360 evra mesečno, što sa režijskim troškovima ukupno iznosi 520 evra. Tužilja je stara 55 godina u vreme donošenja pobijane presude. Po zanimanju je ... . Do 2019. godine bila je vlasnik kozmetičkog salona sa primanjima oko 36.000,00 dinara mesečno. Aktuelno je nezaposlena. Vrsta poslova koje može da obavi u Srbiji ograničena je, jer je njen maternji jezik engleski. Ima prihode koje ostvaruje izdavanjem stana na ... površine 63m2, koji je njena posebna imovina, a zakupnina za taj stan je 300 evra mesečno. Vlasnik je kuće u Australiji koju je dobila na poklon od oca i izdaje je za mesečni iznos od 2.400 australijskih dolara, od kog novca plaća kredit i troškove održavanja kuće, te joj preostaje mesečni iznos od oko 400 australijskih dolara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, polazeći od toga da potrebe maloletne VV iznose 58.000,00 dinara mesečno, koje su po vrsti uobičajene za decu njenog uzrasta, a po visini u skladu sa socijalnim statusom porodice porekla i 12.500 evra na ime godišnje školarine, te mogućnost tužilje da ostvari zaradu radnim angažovanjem i boljim raspolaganjem imovinom koju ima u svom vlasništvu, kao i od činjenice da je tuženi sve vreme doprinosio izdržavanju zajedničke ćerke od dana podnošenja tužbe iznosom od 30.000,00 dinara i plaćanjem iznosa od 12.500 evra godišnje za VV školarinu, troškova „Infostana“ za kuću gde VV živi sa majkom i bratom u iznosu od 13.000,00 dinara i da je podmirivao druge troškove poput polaganja vozačkog ispita, kupovine računara, garderobe i parfema, zaključio da je tužbeni zahtev za period od podnošenja tužbe 12.10.2018. godine do ...2021. godine, kada je VV postala punoletna, neosnovan, jer je tuženi isplatom navedenih iznosa u potpunosti izvršavao svoju zakonsku obavezu izdržavanja tada maloletne ćerke. Za period od ...2011. godine, odnosno od punoletstva VV za ubuduće, tužbeni zahtev je neosnovan, budući da tužilja kao majka od momenta sticanja punoletstva maloletnog deteta nema više aktivnu legitimaciju za ovu vrstu spora.

Drugostepni sud je, smatrajući da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo iz odredbi člana 154, 160. i 162. Porodičnog zakona, delimično preinačio pobijanu presudu, tako što je pobijanim delom obavezao tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje ćerke plaća 15% od ukupnih redovnih mesečnih primanja. Po stanovištu tog suda, navedenim iznosom, umanjenim za poreze i doprinose, biće zadovoljene potrebe ćerke parničnih stranaka, imajući u vidu utvrđene potrebe, porodične prilike i finansijske mogućnosti tužilje i tuženog kao roditelja, a posebno stanard tuženog kao dužnika izdržavanja koji se mora uzeti u obzir prilikom određivanja visine izdržavanja deteta u smislu odredbe člana 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Vrhovni sud ocenjuje da je odluka u pobijanom delu doneta pogrešnom primenom materijalnogg prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona – PZ („Službeni glasnik RS“, br. 18/05... 6/15) pravo je, ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, do je prema članu 154. i 160. stav 1. istog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, kako to propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja, zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. PZ).

Izdržavanje deteta je osnovna obaveza oba roditelja i izričito je propisana članom 73. PZ, a ova obaveza proizilazi iz sadržine roditeljskog prava (član 68. stav 2. PZ) i usko je povezana sa njihovim pravom i dužnošću da decu čuvaju, podižu, vaspitavaju i obrazuju.

Vrhovni sud je stanovišta da, iako je drugostepeni sud pravilno zaključio da činjenica da je tuženi sve vreme uplaćivao određene novčane iznose na ime izdržavanja deteta, to ne isključuje obavezu suda da utvrdi postojanje uslova za izdržavanje deteta. Međutim, drugostepeni sud je nepravilno primenio odredbu člana 162. Porodičnog zakona, kada se prilikom određivanja visine obaveze tuženog rukovodio prvenstveno standardom tuženog kao dužnika izdržavanja i kada je zaključio da je dosuđeni iznos od 15% minimalan iznos koji se shodno Porodičnom zakonu može odrediti. Takođe je prilikom donošenja odluke zanemario činjenicu da je ćerka parničnih stranaka u toku trajanja postupka ...2021. godine postala punoletna, a što je od uticaja na pitanje aktivne legitimacije u ovom sporu od tog momenta. Prema citiranim odredbama Porodičnog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, a drugostepeni sud je rukovodeći se odredbom o praćenju standarda dužnika izdržavanja, propustio da dovede u vezu dosuđeni iznos izdržavanja sa utvrđenim potrebama ćerke parničnih stranaka. Međutim, dovođenjem u vezu dosuđenog izdržavanja sa utvrđenim potrebama deteta, proizlazi da je celokupna obaveza izdržavanja prevaljena na tuženog, te da novčanog doprinosa drugog roditelja, odnosno tužilje kao majke nema, a što je suprotno zakonskoj regulativi da su u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji dužni da obostrano učestvuju, s tim da se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitanju. Dakle, tužilja kao majka je takođe u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba maloletnog deteta plaćanjem novčanog iznosa. Pri tom, drugostepeni sud zbog zauzetog pravnog stanovišta koje je napred izneto, ne ocenjuje ni mogućnosti majke kao roditelja kome je dete povereno na samostalno vršenje prava. Takođe, ukoliko sud smatra da dete treba da uživa onaj nivo životnog standarda koji uživa jedan od roditelja, kao davalac izdržavanja, morao je navesti u čemu se ogleda životni standard tog roditelja, te kakve potrebe maloletne dete može zadovoljiti s obzirom na takav vid životnog standarda roditelja, a mimo utvrđenih potreba deteta.

U ponovnom postpuku, prvostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ove odluke doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković