Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1304/2022
24.02.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Bogdanović, advokat iz ..., protiv tužene Novinske agencije Republike Srpske a.d. Bijeljina iz Bijeljine, Bosna i Hercegovina, radi povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž4 212/21 od 28.10.2021. godine, u sednici održanoj 24.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž4 212/21 od 28.10.2021. godine.

UKIDAJU SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž4 212/21 od 28.10.2021. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu P4 234/21 od 06.10.2021. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P4 234/21 od 06.10.2021. godine, Viši sud u Beogradu, kao domaći sud, oglasio se nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž4 212/21 od 28.10.2021. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu P4 234/21 od 06.10.2021. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu člana 404. Zakona parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu stanje u spisima predmeta, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj iz člana 404. navedenog Zakona, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. ZPP, u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Tužilac je podneo tužbu Višem sudu u Beogradu protiv tužene Novinske agencije Republike Srpske a.d. Bijeljina iz Bijeljine, sa sedištem u Bosni i Hercegovini, zbog povrede autorskih prava, jer je dana ...2019. godine na internet sajtu www.srna.rs neovlašćeno i javno saopštila autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i to fotografiju „portret BB“ zbog čega je tražio naknadu štete. Prvostepeni sud je zaključio da kao domaći sud nije nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari u smislu odredaba člana 46, 53. i 54. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, pa je doneo rešenje kojim se oglasio nenadležnim za postupanje, ukinuo sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu, a drugostepeni sud je, odlučujući po žalbi tužioca, istu odbio i prvostepeno rešenje potvrdio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za štetu nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije (Srbije) postoji ako ta nadležnost postoji po odredbama člana 46. i člana 50. do 52. ovog Zakona, ili ako je šteta nastala na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (Srbije).

Navedenom odredbom kriterijumi za određivanje međunarodne nadležnosti domaćeg suda dati su alternativno, što znači da se radi o izabranoj nadležnosti, pa ispunjenost jednog od propisanih kriterijuma dovoljna je za uspostavljanje nadležnosti domaćeg suda, jer u konkretnom slučaju naknadu materijalne i nematerijalne štete potražuje tužilac koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Dakle, kako je reč o sporu o vanugovornoj odgovornosti za štetu, prvostepeni sud je morao utvrditi sve činjenice od kojih zavisi mesto nastanka štete, s obzirom na specifičnost u konkretnom slučaju, da je navedena povreda autorskog prava nastala u virtuelnom okruženju, odnosno putem interneta, pa se mestom nastanka štete smatra ne samo mesto gde je štetna radnja preduzeta, već i mesto gde su posledice štetne radnje nastupile, a tužilac ima mesto prebivališta u ..., Republika Srbija, a nije utvrđeno ni da li tuženi ima svoje predstavništvo u Republici Srbiji, te da tek nakon tog utvrđenja odluči o svojoj nadležnosti, što je u skladu sa odredbom člana 16. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Osnovani su i revizijski navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 472. stav 1. ZPP, jer se ne radi o sporu male vrednosti (shodno članu 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova o sporovima o autorskim i srodnim pravima odlučuje viši sud u prvom stepenu), a nije primenio odredbu člana 296. ZPP – nije dostavio tužbu na odgovor tuženom i samim tim nije dao mogućnost tuženom da odgovorom na tužbu (ili upuštanjem u raspravljanje) bude zasnovana nadležnost domaćeg suda u smislu člana 50. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.

Sa iznetih razloga, oba nižestepena rešenja su morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po navedenim primedbama, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić