Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4199/22 od 01.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog DDOR „Novi Sad“ ADO – Filijala Beograd i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom, stavu trećem, delu stava četvrtog izreke kojim je obavezan ovaj tuženi da tužiocu VV isplati nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog smrti sina u iznosu od 320.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2022. godine do isplate i materijalnu štetu u iznosu od 164.914,37 dinara, kao i u stavu petom i devetom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i za pretrpljeni strah iznose od po 30.942,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2022. godine do isplate, kao i u preostalom delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na isplatu zatezne kamate na materijalnu štetu tako što je obavezan tuženi DDOR „Novi Sad“ ADO – Filijala Beograd da tužiocu VV isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 164.914,37 dinara počev od 09.03.2022. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kojem je tražena zakonska zatezna kamata na navedeni iznos za period od 21.05.2018. godine do 08.03.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog DDOR „Novi Sad“ ADO – Filijala Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu iz stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah i to prema tuženoj Kompaniji „Dunav osiguranje“ ADO, ovaj tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom preinačujućem delu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog Zakona, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca AA neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju (relevantnom za odlučivanje o tužbenom zahtevu tužioca AA za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah), dana 01.05.2007. godine oko 17.15 časova dogodila se saobraćajna nezgoda, nakon koje je usled zadobijenih povreda preminuo GG (brat i sin tužilaca), koji je kritičnom prilikom upravljao motornim vozilom marke „...“. Njegov brat, ovde tužilac AA bio je saputnik u vozilu na zadnjem sedištu i kritičnom prilikom je zadobio lake telesne povrede zbog kojih je trpeo fizičke bolove i strah određenog intenziteta i dužine trajanja, utvrđene u prvostepenoj presudi na osnovu nalaza lekara cenzora tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO Beograd koja je bila osiguravač motornog vozila „...“, dok je tuženi DDOR „Novi Sad“ ADO bio osiguravač drugog vozila koje je učestvovalo u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi. Utvrđeno je da su za nastanak nezgode kriva oba vozača jer su načinili propuste u saobraćaju koji su doveli do nezgode, pri čemu je doprinos sada pokojnog GG bio 60%, a vozača drugog vozila 40 %. Delimičnim vansudskim poravnanjem od 21.08.2009. godine, zaključenim između tužioca AA (koji je u njegovo ima potpisao advokat Đorđe Stefanović) i tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO Beograd, utvrđena je visina pravične novčane naknade za fizičke bolove i strah koje je trpeo usled zadobijenih lakih telesnih povreda u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi u iznosima od po 70.000,00 dinara (ukupno 140.000,00 dinara), ali mu je za tražene vidove štete isplaćena novčana naknada od po 52.500,00 dinara (ukupno 105.000,00 dinara) zbog njegovog doprinosa nastanku štete od 25% što na utvrđeni iznos naknade za oba vida štete predstavlja iznos od ukupno 35.000,00 dinara. Doprinos se ogleda u tome što je pristao na vožnju sa licem koje nije bilo potpuno sposobno za upravljanje vozilom. U tački 3. ovog poravnanja konstatovano je da se stranke nisu sporazumele u pogledu doprinosa oštećenog i prava oštećenog na naknadu za duševne bolove zbog smrti brata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca AA i obavezao tužene kao osiguravače vozila da mu kao trećem licu solidarno naknade nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove i strah, primenom članova 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima i članova 83. i 85. stav 1. Zakona o osiguranju imovine i lica. Odlučujući o visini pravične novčane naknade po ovim vidovima nematerijalne štete, prvostepeni sud je primenom članova 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima našao da ona na dan vansudske isplate (21.08.2009. godine) iznosi po 80.000,00 dinara, a na dan presuđenja iznosi po 90.000,00 dinara. Kako je tužilac AA u vansudskom postupku sa isplatama od po 52.500,00 dinara obeštećen za 65,62 %, ovaj sud mu je dosudio preostalih 34,38% od utvrđene pravične novčane naknade na dan isplate, što iznosi po 30.942,00 dinara za tražene vidove nematerijalne štete, sa pripadajućom zateznom kamatom od dana presuđenja prema članu 277. stav 1. istog zakona.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha u odnosu na oba tužena sa stanovištem da je tužilac u celosti novčano obeštećen isplatama u vansudskom postupku u iznosima od po 52.500,00 dinara za tražene vidove štete jer ne postoji lekarsko uverenje o pretrpljenim povredama ovog tužioca već samo izveštaj lekara cenzora tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ na osnovu kojeg je tužiocu izvršio isplatu pravične novčane naknade umanjena za njegov doprinos svom povređivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, u konkretnom slučaju tužilac AA i tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ ADO Beograd su zaključili vansudsko poravnanje 21.08.2009. godine kojim su se sporazumeli da pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove i strah ovog tužioca kao oštećenog iznosi po 70.000,00 dinara za svaki od ovih vidova pretrpljene nematerijalne štete i da će se ovi iznosi umanjiti za 25% za koliko je istim sporazumom osiguravač našao da postoji doprinos tužioca. Ovo vansudsko poravnanje tužilac AA nije osporavao u odgovarajućem parničnom postupku, a prema podacima iz spisa potpisao ga je za tužioca AA njegov tadašnji zastupnik iz reda advokata, koji ga je zastupao i u ovom postupku.

Tužilac AA revizijom osporava odluku drugostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva u odnosu na tuženu Kompaniju „Dunav osiguranje“ ADO Beograd i to samo za odbijajući iznos od ukupno 35.000,00 dinara (odnosno po 17.500,00 za tražena dva vida nematerijlane štete – fizičke bolove i strah), jer smatra da mu je ovaj tuženi za osporeni iznos neosnovano umanjio pravičnu novčanu naknadu po osnovu njegovog doprinosa u povređivanju. Međutim, tužilac je time što je njegov zastupnik iz reda advokata potpisao navedeno vansudsko poravnanje u kojem je utvrđen njegov doprinos od 25% i srazmerno tome mu umanjena isplata naknade za pretrpljena dva vida štete (fizički bolovi i strah) pristao na isplatu utvrđenih novčanih iznosa za ove vidove štete. Pri tome, ovo vansudsko poravanje tužilac nije osporavao u parničnom postupku.

Sledom toga su bez uticaja revizijski navodi tužioca AA da su nižestepeni sudovi propustili da u ovom parničnom postupku utvrde i ocene da li je on doprineo svom povređivanju u navedenom štetnom događaju i da ocene stav tri vansudskog poravnanja, koji se po nalaženju ovog suda odnosi na treći vid pretrpljene nematerijalne štete (duševne bolove zbog smrti brata).

Iz svih izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković