U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Miroslav Lazarević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Vesna Karadžić advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 795/21 od 22.04.2021. godine, na sednici održanoj 17.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 795/21 od 22.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 15829/18 od 16.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužilje za prekid postupka do okončanja postupka po reviziji u predmetu Višeg suda u Beogradu P 764/12. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da tužilja ima pravo na isporuku (legat) iz zaveštanja sada pokojnog VV, kojim je određeno da joj se u svojinu preda polovina nepokretnosti – porodične stambene zgrade PR1 ... broj .. u Beogradu, sagrađene na zemljištu državne svojine RS, na k.p. .. k.o. ..., te polovina garaže površine 20 m2 sa jednom sobom i polovina višesobnog stana od 286 m2 korisne površine u prizemlju zgrade broj .. u ulici ..., sve sagrađeno na k.p. .. k.o. ..., sa pravom suvlasništva polovine k.p. .. k.o. ... površine 16a 24m2. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je tužilja vlasnik ½ nepokretnosti opisanih u stavu drugom izreke, a stavom četvrtim odbijen je i eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da sud obaveže tuženog da izvrši isporuku učinjenu zaveštanjem sada pok. VV od 23.06.2010. godine i tužilji prenese pravo vlasništva od ½ nepokretnosti bliže opisanih u stavu drugom izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka od 107.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 795/21 od 22.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revizija ukazuje nije propisana kao razlog zbog koga bi se revizija mogla izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni VV, otac tuženog, sačinio je 23.06.2010. godine pismeno zaveštanje pred svedocima GG, advokatom iz ... i DD, tužiljinim sinom, kojim je tužilji i tuženom, između ostalog, zaveštao sa po ½ predmetnu nepokretnost. Zaveštalac je preminuo ...2011. godine, a zaveštanje je proglašeno 20.12.2011. godine i parnične stranke su u ostavinskom postupku 30.05.2012. godine oglašene za naslednike predmetne nepokretnosti sa po ½. Ovde tuženi je 27.12.2012. godine podneo tužbu protiv ovde tužilje u predmetu Višeg suda u Beogradu P 764/12, u kome je 19.01.2016. godine doneta presuda, potvrđena od strane Apelacionog suda u Beogradu presudom Gž 2644/16 od 30.05.2018. godine, kojom je utvrđeno da označeno zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na određivanje tužilje kao zaveštajnog naslednika na predmetnim nepokretnostima, i utvrđeno da je tužilac vlasnik polovine nepokretnosti, s tim što će mu presuda poslužiti kao isprava za upis prava svojine. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 5610/2018 od 29.08.2019. godine odbijena je revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2644/16 od 30.05.2018. godine.

Tužbeni zahtev u ovoj parnici, postavljen tužbom od 03.10.2018. godine, nižestepeni sudovi su odbili imajući u vidu da je predmetnim zaveštanjem jasno izražena prava namera zaveštaoca, a to je da svom sinu i tužilji („odanoj prijateljici“) ostavi sa po ½ predmetnu zaostavštinu, i da je u delu koji se tiče raspolaganja u ime tužilje navedeno zaveštanje oglašeno ništavim iz formalnih razloga, s obzirom da je tužilja majka jednog od zaveštajnih svedoka, a odredbom člana 160. stav 2. Zakona o nasleđivanju propisano je da su ništave one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama, što je i utvrđeno pomenutom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 764/12 od 19.01.2016. godine. Nižestepeni sudovi su zaključili da je, zbog jasno izražene prave namere zaveštaoca da ovde tužilji ostavi polovinu predmetne nepokretnosti kao zaveštajnoj naslednici, nesumnjivo da u konkretnom slučaju nije u korist tužilje učinjena isporuka, odnosno legat kao oblik singularne sukcesije iz člana 141. Zakona o nasleđivanju, kojim se po pravilu ne postavlja naslednik već isporukoprimac koji stiče ovlašćenje na osnovu člana 145. tog zakona da zahteva isporuku od onog kome je ispunjenje naloženo. Iako je zaključio da je u konkretnom slučaju jasno da zaveštalac nije ostavio isporuku, drugostepeni sud je izneo i razlog da bi se, u slučaju da je sporna prava namera zaveštaoca, imao primeniti član 135. stav 2. Zakona o nasleđivanju kojim su uspostavljena pravila o tumačenju zaveštanja, prema kojima se odredbe zaveštanja tumače prema pravoj nameri zaveštaočevoj, a kada se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike, ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza, što je u konkretnom slučaju tuženi. S obzirom da je utvrđeno da ne postoji pravni osnov na strani tužilje za sticanje prava svojine na idealnim delovima predmetnih nepokretnosti, tužbeni zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan, kako glavni, tako i eventualni, kojim je tužilja zahtevala da se izvrši isporuka, s obzirom da je sud zaključio da isporuka nije sadržana u predmetnom zaveštanju.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje. Tužilja svojom revizijom ponavlja navode koje je isticala i tokom postupka - da je u zaveštanju sadržana i isporuka u njenu korist, istovremeno tvrdeći da je prava namera zaveštaoca svakako bila da tužilja, koja je u bolesti i starosti pomagala i zaveštaoca i njegovu majku, pri čemu je ovde tuženi bio odsutan iz života zaveštaoca, a posebno od 1992. godine od kada mu je prebivalište u SAD, bila da njoj pripadne nakon njegove smrti deo njegove imovine. Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 135. Zakona o nasleđivanju utvrdili pravu nameru zaveštaočevu, koja jeste bila da tužilji pripadne deo njegove imovine, ali je ta namera zaveštaoca u korist tužilje učinjena u pravno nevažećoj formi, zbog koje je zaveštajno raspolaganje u odnosu na tužilju utvrđeno ništavim. Prava volja zaveštaoca, dakle, nije bila da se učini isporuka tužilji, pa su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su tužbeni zahtev odbili.

Zbog svega izloženog, neosnovani su revizijski navodi kojima se ističe da tužilja nije naslednik, već da je isporukoprimac. Tužilji je svojstvo naslednika priznato u zaveštanju i zaveštalac je jasno izrazio svoju nameru da ostavlja polovinu svoje predmetne imovine ovde tužilji. Da je želeo da tužilja bude samo isporukoprimac, zaveštanje je trebalo da bude na sasvim drugačiji način formulisano, a ono tako nije bilo formulisano. U svakom slučaju, da je zaveštanje u ovom pogledu bilo sporno, primenjivala bi se pravila tumačenja zaveštanja prema kojima se sporne odredbe tumače u korist zakonskog naslednika, a to je tuženi u ovom slučaju, te ni u tom slučaju tužbeni zahtev tužilje ne bi bio osnovan.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava drugog izreke ove presude doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi s članom 153. stav 1. ZPP, s obzirom da tužilja u ovom postupku nije uspela.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković