Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa ovlašćenjem iz člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. osnovnog teksta Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br.72/11 sa izmenama i dopunama) i ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužilaca ne ukazuje se na druge bitne povrede postupka koje bi mogle biti osnovan revizijski razlog u smislu člana 398. stav 1. tač. 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pradeda tužilaca sada pok. GG je na osnovu građevinske dozvole izdate 13.07.1939. godine izgradio stambenu zgradu u ulici ... ..., u ..., na tadašnjoj kat. parceli br. ..., za koju mu je izdata upotrebna dozvola 05.10.1940. godine, na osnovu čega je uknjižen kao vlasnik te nepokretnosti u zemljišne knjige zkul. ... KO ... . Presudom Vrhovnog suda Kz 1198/49 od 26.09.1949. godine, preinačenom presudom Vrhovnog suda Kz 1198/49 od 15.12.1949. godine, pradeda tužilaca je osuđen na kaznu zatvora sa prisilnim radom u trajanju od pet meseci uz konfiskaciju zgrade na navedenoj adresi. U postupku rehabilitacije pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh br.6/11 od 12.03.2012. godine, sada pok. GG je rehabilitovan i utvrđeno je da su ništave navedene krivične presude, kao i sve pravne posledice tih odluka. Stambena zgrada koja je konfiskacijom prešla u društvenu svojinu je, zajedno sa zemljištem na kojem je izgrađena, bila predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između Republike Grčke u svojstvu kupca i Diplomatskog stambenog preduzeća u likvidaciji iz Beograda, kao prodavca, overenog dana 02.04.1998. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br.3817/1998. Supotpisnik ugovora i solidarni jemac za obaveze prodavca je bila Savezna Republika Jugoslavija, preko ovlašćenog lica Saveznog ministarstva za inostrane poslove, u svojstvu stvarnog vlasnika i kuće i zemljišta koji su bili predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Za raspolaganje tom nepokretnošću i zaključenje ugovora pribavljeno je pozitivno mišljenje Saveznog ministarstva pravde i Saveznog javnog pravobranioca. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu – Zemljišno knjižnog odeljenja Dn 4570/98 od 03.04.1998. godine, dozvoljena je uknjižba prava vlasništva na kući br. ... u ulici ..., stambenoj, postojećoj na kp br. ... od 1288 m2 (u državnoj svojini Savezne Republike Jugoslavije) sa dotadašnjeg korisnika i nosioca prava raspolaganja diplomatskog stambenog preduzeća u Beogradu u likvidaciji, u korist Republike Grčke u zkul ... KO ... . Ta nepokretnost je preneta u svojinu Deoničarskog društva DD upisana u LN ... KO ..., Službe za katastar nepokretnosti Beograd 1, Republičkog geodetskog zavoda.

Polazeći od utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da tužioci kao potomci rehabilitovanog lica na osnovu čl. 21. i 25. Zakona o rehabilitaciji imaju pravo da zahtevaju vraćanje konfiskovane imovine svog pretka, odnosno imaju pravo na obeštećenje za tu imovinu u skladu sa odgovarajućim posebnim zakonom. Primenom člana 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju taj sud je ocenio da je tužena Republika Grčka, kao kupac objekta za diplomatske potrebe na osnovu punovažno zaključenog ugovora u skladu sa zakonom bila savesni sticalac nepokretne imovine uknjižene na prodavca – ustanovu DIPOS i ovlašćene organe SRJ kao pravnog prethodnika tužene Republike Srbije, zbog čega njena vlasnička prava u odnosu na tu imovinu ne mogu biti povređena. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, po shvatanju prvostepenog suda, naturalna restitucija nije moguća već tužioci svoje pravo mogu ostvariti kroz obeštećenje za oduzetu imovinu. Kako je osporeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen od strane ovlašćenih lica i državnih organa, uz pribavljena potrebna odobrenja, prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje njegove ništavosti.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilnu prvostepenu presudu i razloge na kojima je zasnovana, dajući detaljnu ocenu o neosnovanosti žalbenih navoda tužilaca. Ceneći savesnost kupca i pravno dejstvo ugovora drugostepeni sud je posebno imao u vidu da je prilikom kupovine sporne nepokretnosti kupac izvršio proveru vlasništva upisanog u zemljišne knjige, da je prodavac bio upisan kao titular svojinskih ovlašćenja, te je zaključio da je izvršenjem ugovornih obaveza predajom nepokretnosti i isplatom cene, kao i upisom u zemljišne knjige, tužena Republika Grčka postala zakoniti i savesni titular prava svojine na osnovu punovažno zaključenog i overenog ugovora. Na taj način ona je, po mišljenju drugostepenog suda, stekla imovinu u skladu sa članom 1. Prvog Protokola uz Evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa joj pripada pravo na zaštitu stečenih prava u smislu člana 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Pri tome, posledica lišenja konfiskacijom zakonito i savesno stečene imovine pravnog prethodnika tužilaca može biti otklonjena novčanim obeštećenjem, kako je to propisano Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Pravilno je pravno shvatanje nižestepenih sudova na kojem su zasnovane pobijane presude, pa se neosnovano pobijaju revizijom tužilaca zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci kao naslednici rehabilitovanog lica, u smislu člana 21. stav 3. i člana 25. Zakona o rehabilitaciji („Sl. glasnik RS“, br.92/2011), imaju pravo na vraćanje konfiskovane imovine odnosno obeštećenje za tu imovinu, u skladu i pod uslovima koje propisuje Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 108/13, 142/14, 88/15 – odluka US). Oni su u ovoj parnici istakli zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora zaključenog i overenog 1998. godine, kojim je iz državne svojine otuđena odnosno prodata i predata tuženoj Republici Grčkoj kao kupcu nepokretna imovina, prethodno 1949. godine oduzeta konfiskacijom od njihovog pravnog prethodnika, koji je rehabilitovan 2012. godine.

Tužioci nemaju osnov i aktivnu legitimaciju u pogledu zahteva za utvrđenje ništavosti osporenog kupoprodajnog ugovora u smislu člana 104. i 109. ZOO. Opravdan pravni interes za podnošenje ovakvog zahteva u smislu člana 109. navedenog zakona podrazumeva pravni položaj fizičkog ili pravnog lica kao pravnog subjekta u materijalno-pravnom odnosu iz kojeg potiče njegov zahtev, u vreme zaključenja i izvršenja osporenog ugovora. Tužioci a ni njihov pravni prethodnik taj status nisu imali u vreme kada je materijalnopravni odnos nastao zaključenjem ugovora i kada je okončan izvršenjem ugovornih obaveza prodavca i kupca i nastupanjem pravnih posledica ugovora. U pitanju je okončana pravna situacija u kojoj je zaključeni i izvršeni ugovor o prodaji prethodno podržavljene nepokretnosti proizveo pravno dejstvo prenosom prava svojine na kupca.

Pravni osnov u pogledu zahteva za utvrđenje ništavosti spornog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti tužioci nisu mogli ni naknadno steći stupanjem na snagu Zakona o rehabilitaciji odnosno pravnosnažnošću odluke o usvajanju njihovog zahteva za rehabilitaciju pradede kao pravnog prethodnika. Iz te odluke o rehabilitaciji tužioci izvode svoje pravo na podnošenje zahteva za vraćanje imovine oduzete njihovom pretku kao rehabilitovanom licu u smislu člana 25. Zakona o rehabilitaciji, u skladu sa odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. To pravo koje se po ovom zakonu u skladu sa načelom prioriteta prevashodno ostvaruje vraćanjem imovine u naturalnom obliku trpi ograničenja, kada se, umesto naturalne restitucije koja nije moguća, ostvaruje pravo na obeštećenje (član 8).

Takav slučaj sadržan je u načelu zaštite sticaoca predviđenom u članu 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Navedenom odredbom propisano je da sticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari i njegova stečena prava ne smeju biti povređena. Značenje i smisao citirane norme je zaštita prava svojine koje je treće lice steklo na predmetu podržavljene imovine na osnovu ugovora koji je po sadržini i formi zaključen, izvršen i proizveo dejstvo u skladu sa tada važećim prinudnim propisima.

Prema pravilnoj oceni nižestepenih sudova, takav je osporeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tuženih koji je proizveo pravno dejstvo punovažno zaključenog i izvršenog ugovora prenosom prava svojine na tuženu Grčku kao sticaoca, čije pravo uživa zaštitu u smislu člana 10. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Cilj zakonske norme o zaštiti stečenih prava doprinosi ostvarenju načela pravne sigurnosti. Isto pravno dejstvo imaju i nižestepene presude kojima je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, na čije vraćanje u naturalnom obliku tužioci pretenduju. Takvim odlučivanjem nižestepenih sudova ne uskraćuje se tužiocima mogućnost ostvarenja prava na obeštećenje za konfiskovanu imovinu njihovog pravnog prethodnika kao rehabilitovanog lica, pod uslovima i na način propisan istim zakonom koji uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu. Kako sud odlučuje u granicama postavljenog tužbenog zahteva (konkretno o ništavosti ugovora), o drugim mogućim zahtevima tužilaca u ovom postupku nije moglo biti rešavano.

Navodima revizije tužilaca, osim što se izražava nezadovoljstvo donetom odlukom o zahtevu tužbe, posredno ili neposredno se ukazuje i na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 398. stav 2. ZPP, te nisu mogli uticati na drugačiju odluku o ovom pravnom leku i nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude u stavu prvom.

Tuženoj Republici Grčkoj nisu priznati traženi troškovi odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni u revizijskom postupku. Zato je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić