Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1308/2025
05.02.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Babović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kruševca, koga zastupa Gradski pravobranilac Jasmina Babić iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 960/24 od 05.09.2024. godine, u sednici održanoj 05.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 960/24 od 05.09.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 960/24 od 05.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 960/24 od 05.09.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 1706/23 od 09.02.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu nadoknadi nematerijalnu štetu od 1.140.000,00 dinara i to: za pretrpljene fizičke bolove 280.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 300.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 560.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 09.02.2024. godine do isplate, te tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 226.125,00 dinara. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odbijen je zahtev za naknadu štete iz razloga što iz utvrđenih činjenica ne proizilazi postojanje deliktne građanske odgovornosti tuženog Grada, jer tužilac nije dokazao kada i na koji način je došlo do povređivanja. Navodi revizije sadrže primedbe na način izvođenja dokaza i ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se posebna revizija u smislu napred navedene odredbe ne može izjaviti. Kako po oceni Vrhovnog suda ne postoje materijalnopravna pitanja koja bi u konkretnom slučaju opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za naknadu štete podneta je 02.02.2021. godine, vrednost predmeta spora je 1.140.000,00 dinara i prema navedenom relevantnom kursu predstavlja dinarsku protivvrednost 9.696 evra.

Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.