.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1313/2020
28.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Radoslav Papović, advokat iz ... i Joakim Hardi, advokat iz ..., protiv tužene Erste bank a.d, Novi Sad, čiji je punomoćnik Rajna Andrić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1893/2019 od 21.10.2019. godine, u sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1893/2019 od 21.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1893/2019 od 21.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1592/2018 od 05.09.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je stavom prvim izreke, utvrđeno da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 9. stav 9.1 alineja 1 Ugovora o kreditu broj ... od 14.04.2016. godine, zaključenog između tužioca i tužene, koja glasi: ,,Naknade koju korisnik plaća banci u toku otplate kredita su: naknada za obradu kredita koja je jednokratna i iznosi 3% od iznosa odobrenih sredstava.“ Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 7.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.04.2016. godine, do isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime troškova parničnog postupka iznosu od 51.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke, do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1893/2019 od 21.10.2019. godine, prvim stavom izreke, žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1592/2018 od 05.09.2019. godine je potvrđena, dok je drugim stavom izreke, zahtev tužene za naknadu žalbenih troškova odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18)
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužilje kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u korišćenje u fiksnom iznosu od 7.800,00 dinara jednokratno (3% vrednosti kredita) u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos koji joj je po ovom osnovu, odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova do isplate, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 7.800,00 dinara (3.00% od iznosa odobrenog kredita) koji su tužilji naplaćeni.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.
Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 22.11.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 7.800,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
