Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivom se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu novčane naknade za suvlasničku pripadnost tužilje na parceli koja je ušla u sastav ulice i tako postala dobro u javnoj svojini tuženog Grada, a da prethodno nije sproveden postupak eksproprijacije i davanja odgovarajuće naknade za zemljište čijeg je korišćenja tužilja trajno lišena izgradnjom ulice.

Pravno pitanje novčane naknade vlasniku nepokretnosti lišenog prava svojine u javnom interesu, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka, kao i pitanje načina ostvarivanja pravne zaštite, razrešena su u sudskoj praksi. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer je drugostepena odluka doneta u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu izneto, kao i da je ovaj sud ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, odlučio je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 23.05.2023. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.132.423,04 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković