Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom određeno ne ukazuje, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, GG kao izvršni poverilac podnela je 27.01.2012. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Novom Sadu P 54346/10 od 06.06.2011. godine, protiv DD kao izvršnog dužnika, radi naplate novčanog potraživanja (od 4.358.325,00 dinara), popisom, utvrđivanjem vrednosti i javnom prodajom nepokretnosti – porodične stambene zgrade sagrađene na kat.parc. br. .. - vanknjižno vlasništvo dužnika, koja u prirodi predstavlja porodičnu kuću površine 110 m2 u Petrovaradinu, ul. ... broj .. . Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu I 380/12 od 31.01.2012. godine određeno je predloženo izvršenje. Navedeno rešenje izvršnom dužniku je uručeno u sudu 09.02.2012. godine (o čemu je sačinjena službena beleška). Rešenjem I 380/12 od 30.10.2013. godine konstatovana je promena označenja predmeta izvršenja, tako što su umesto parcele br. .. označene parcele od .. do .. i naloženo RGZ-u da izvrši zabeležbu rešenja o izvršenju od 31.01.2012. godine u smislu navedenog rešenja. Rešenjem RGZ-a SKN Novi Sad 1 od 08.05.2013. godine odbijen je zahtev Osnovnog suda u Novom Sadu za upis zabeležbe rešenja o izvršenju I 380/12 od 31.01.2012. godine. U izvršnom postupku sudski veštak za oblast građevinarstvo je u nalazu od 11.12.2012. godine utvrdio ukupnu vrednost predmeta prodaje – tadašnje kat.parc. br. .. KO Petrovaradin (na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik u 3883/5629 dela) i objekata koji se nalazi na njoj u iznosu od 7.406.243,00 dinara. U dopunskom nalazu od 05.05.2015. godine dao je procenu na dan 04.05.2015. godine i to za: nekretninu osnove 148 m2, kat.parcelu br. .. na kojoj se nalazi sporna nekretnina i kat.parc. br. .., .. i .. u ukupnom iznosu od 5.646.580,00 dinara (47.000 evra). Zaključkom suda od 19.05.2015. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti upisane u LN .. KO Petrovaradin - kat.parc. br. .. površine 148 m2 pod objektima i 906 m2 vinograda, kat.parc. br. .. površine 404 m2 vinograda, kat.parc. br. .. površine 309 m2 vinograda i kat.parc. br. .. površine 12m2 vinograda, vlasništvo izvršnog dužnika, u ukupnom iznosu od 5.646.580,00din. Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I 380/12 od 17.08.2015. godine određena je prva javna prodaja sa početnom cenom od 3.387.948,00 dinara (60% od procenjene vrednosti). Predmetne nepokretnosti prodate su na drugoj javnoj prodaji koja je održana 20.06.2016. godine sa početnom cenom od 1.693.974,00 dinara (30% od procenjene vrednosti nepokretnosti) i zaključkom od 20.06.2016. godine konstatovano je da je najbolju ponudu u iznosu od 2.161.987,784 dinara na navedenim nepokretnostima upisanim u LN .. KO Petrovaradin, vlasništvo izvršnog dužnika u 3883/5629 dela, dao kupac ovde tužilac, pa su mu opisane nepokretnosti dodeljene. Zaključkom od 06.07.2016. godine, navedene nekretnine predate su u vlasništvo tužiocu, te naloženo RGZ SKN da izvrši prenos prava vlasništva sa izvršnog dužnika u korist kupca, ovde tužioca, da izvrši brisanje zabeležbe izvršnog postupka, te da odmah nakon prijema zaključka preda u posed predmetnu nekretninu kupcu. Zapisnikom od 01.11.2016. godine je od strane službenog lica suda konstatovano da su na lice mesta izašli on i advokat kupca Tatjana Šijan, da je na adresi zatečen izvršni dužnik, da su popisane pokretne stvari zatečene u objektu, a zatim konsatovano da je na objektu u ... br. .. bravar promenio bravu, da se dva ključa predaju advokatu kupca, a jedan ostaje kod službenog lica.

Utvrđeno je da je između DD kao prodavca i ĐĐ (oca supruge prodavca) kao kupca zaključen ugovor o kupoprodaji, overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod Ov 1227/12 od 02.02.2012. godine. U ugovoru je konstatovano da je prodavac suvlasnik sa 2023/5629 dela nepokretnosti upisane u LN br. .. KO Petrovaradin – parc. br. .., vanknjižni vlasnik stambene zgrade u Petrovaradinu, ul. ... broj .., sagrađena na parc. br. .., suvlasnik u 68/2914 dela na parc. br. .. i u 446/904 dela na parc. br. .., da navedeno prodaje kupcu po dogovorenoj ceni od 3.800.000,00 dinara i da se cena isplaćuje odmah. Između DD kao prodavca i VV kao kupca zaključen je aneks 1 ugovora o kupoprodaji, solemnizovan pred javnim beležnikom Sinišom Soro pod OPU 2300/2017 od 30.11.2017. godine, kojim je ugovor izmenjen u delu koji se odnosi na predmet kupoprodaje, te da je prodavac preneo kupcu pravo svojine na 3483/5629 dela nepokretnosti zemljište pod zgradom – objektom površine 1a 48m2, upisano u LN br. .. KO Petrovaradin, i to: vinograd 1. klase površine 9a 06 m2 na parceli .., vinograd 1. klase površine 4a 04m2 na parceli .., vinograd 1. klase površine 3a 90m2 na parceli .., vinograd 1. klase površine 12m2 na parceli .. KO. U aneksu ugovora konstatovano je i da je kupac na parceli .. ozakonio objekat po rešenju Gradske uprave za urbanizam od 08.09.2017. godine.

Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Novom Sadu O 1703/17 od 08.05.2017. godine (pravnosnažno 05.06.2017. godine), raspravljena je zaostavština iza pok. ĐĐ, koji je preminuo ...2016. godine, i na zaostavštini koju su činile parc. br. .., .., .. i .., suvlasništvo ostavioca u 3483/5629 dela, kao i objekt na parceli broj .., broj zgrade 1, isključivo vlasništvo ostavioca, za naslednika je oglašena VV. Prema podacima iz LN .. KO Petrovaradin od 22.02.2018. godine, na parcelama br. .., .., .. i .. upisana je kao suvlasnik, između ostalog, VV u 3483/5629 delova, dok je na parceli br. .. upisana porodična stambena zgrada, broj zgrade 1, objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju u ... ulici, privatna svojina čiji vlasnik, odnosno držalac, nije utvrđen. U G listu u podacima o teretima i ograničenjima izvršena je zabeležba podnetog zahteva od strane Osnovnog suda u Novom Sadu za provođenje promene nosioca prava na objektu na osnovu zaključka Osnovnog suda u Novom Sadu broj I 380/12 od 30.12.2016. godine, kao i podnetog zahteva za provođenje promene upisa objekta po Zakonu o ozakonjenju čiji je podnosilac Grad Novi Sad od 20.09.2017. godine. Rešenjem RGZ SKN odbijen je zahtev za upis tužioca kao vlasnika nepokretnosti po zaključku Osnovnog suda u Novom Sadu jer izvršni dužnik DD nije upisan kao vlasnik, već je kao vlasnik upisana VV (čiji je pravni sledbenik tužena) u 1/1 dela na predmetnoj porodičnoj stambenoj zgradi, izgrađenoj na parc.br. .., koji objekat je upisan prema Zakonu o ozakonjenju objekata. VV je preminula ..2021. godine što je bio razlog za ponavljanje drugostepenog postupka okončanog donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1661/21 od 02.09.2021. godine (koja je ukinuta ovom drugostepenom presudom).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, zaključivši da su predmet izvšnog postupka bile predmetne parcele i objekat, kao i da je tužilac formalno uveden u posed predajom ključeva objekta. Kako je nakon podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju od 31.01.2012. godine a pre uručenja izvršnom dužniku (09.02.2012. godine), izvršni dužnik ugovorom o kupoprodaji od 02.02.2012. godine otuđio nepokretnosti na kojima je određeno izvršenje, ĐĐ (koji je u međuvremenu preminuo i za naslednika na navedenim nepokretnostima oglašena VV - supruga izvršnog dužnika), prvostepeni sud je ocenio da je sada pok. ĐĐ bio vanknjižni vlasnik predmetnih nepokretnosti (budući da nije upisao pravo svojine koje mu je ugovorom o kupoprodaji preneto), koje je tužilac u međuvremenu stekao u izvršnom postupku, pa zato nije stekao pravo svojine u smislu odredbe člana 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, već je u trenutku smrti imao samo pravni osnov sticanja i državinu nepokretnosti, zbog čega na VV (pravnog prethodnika tužene) nije mogao preneti više prava nego što i sam ima. Dodatna argumentacija prvostepenog suda je da se ugovorne strane u ovom pravnom poslu ne mogu smatarati savesnim, s obzirom da se izvršni postupak vodio na osnovu izvršne isprave kojoj je prethodio postupak iz kog je ona proistekla, zbog čega je izvršni dužnik bio upoznat sa svojim dugovanjem i mogućnosti pokretanja postupka prinudnog izvršenja, kao i da je pravni posao zaključio sa ocem svoje supruge, što činjenicu da je rešenje o izvršenju primio nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji i tvrdnje da ugovrne strane nisu imale saznanja o izvršnom postupku i da ugovor nije zaključen u cilju izbegavanja naplate poveriočevog potraživanja, čini bez značaja prilikom ocene njihove savesnosti.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je, polazeći od toga da je rešenjem o dozvoli izvršenja Osnovnog sud u Novom Sadu I 380/12 od 31.01.2012. godine izvršenje određeno na parcelama od .. do .. i spornom stambenom objektu, da je dopunom nalaza sudskog veštaka za oblast građevinarstvo procenjena vrednost nepokretnosti koje su predmet izvršenja na iznos od 5.646.580,00 dinara (na dan 04.05.2015. godine), koji obuhvata vrednost spornog objekta i parc.br. .. na kojoj se objekat nalazi, kao i parcela br. .., .. i .., te da je zaključkom suda od 19.05.2015. godine utvrđena vrednost nepokretnosti, koje su bile predmet izvršenja u iznosu od 5.646.580,00 dinara, zaključio da je s obzirom na to da kupoprodajna cena koja je utvrđena zaključkom o prodaji obuhvata i vrednost stambenog objekta, da je predmet javne prodaje u izvršnom postupku I 380/12 bio i sporni objekat. To potvrđuje i činjenica da su ključevi spornog objekta nakon javne prodaje predati advokatu kupca ovde tužioca. Ocenio je takođe da to što u zaključku o prodaji i zaključku o predaji donetim u navedenom izvršnom postupku nije izričito naveden sporni stambeni objekat, da predstavlja formalni nedostatak koji ne utiče na zaključak šta je tačno bio predmet javne prodaje u tom izvršnom postupku.

Po oceni Vrhovog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa – ZOSPO propisano je da se pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (stav 1), pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2). Članom 33. istog zakona propisano je da na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U vreme kada je pokretnut izvršni postupak, čiji je predmet izvršenja bila predmetna nepokretnost primenjivao se Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011... 139/2014). Odredbama ovog zakona propisano je u članu 4. stav 1. da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju koje donosi osnovni sud sa područja višeg suda, odnosno privredni sud za koje je izvršitelj imenovan. Odredbom člana 74. istog zakona propisano je da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1). Ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5). Prema članu 131. tog zakona, nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist (stav 1). Zaključak o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji, kao i poreskoj upravi (stav 2). Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u skladu sa članom 74. ovog zakona (stav 3).

Odredbom člana 50. istog zakona propisano je da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. Ako izvršitelj sprovodi izvršenje, sudija prigovor dostavlja i njemu (stav 1). Sudija može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da, uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca, pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno (stav 4).

Saglasno citiranim zakonskim odredbama, zaštita stranke jasno je definisana i obezbeđena kroz propisana pravila o postupku po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, kao pravnom sredstvu koje stranke, ali i učesnici izvršnog postupka mogu koristiti u fazi sprovođenja izvršenja, koje mogu biti učinjene kako odlukama tako i radnjama, kao i o prigovoru trećeg lica, kao lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje.U konkretnom slučaju tužilac tužbom tražio se utvrdi da je vlasnik na nepokretnosti – stambenom objektu neto površine 275,70 m2, bruto površine 328,59 m2 u Petrovaradinu, ul. ... br. .., sagrađenog na parc. br. .. KO Petrovaradin, te da se tužena obaveže da tužiocu u posed preda predmetnu nekretninu, slobodnu od lica i stvari sa svim primercima ključeva. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje (da je rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu I 380/12 od 31.01.2012. godine određeno izvršenje na parcelama od .. do .. i spornom stambenom objektu, da je dopunom sudskog veštaka za oblast građevinarstvo procena vrednost nepokretnosti u iznosu od 5.646.580,00 dinara na dan 04.05.2015. godine, data za: vrednost spornog objekta, za kat.parc.br. .. na kojoj se objekat nalazi i parc.br. .., .. i .., te da je na osnovu ovog nalaza zaključkom suda od 19.05.2015. godine utvrđena vrednost nepokretnosti koje su bile predmet izvršenja u iznosu od 5.646.580,00 dinara), to je i po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da kupoprodajna cena koja je utvrđena zaključkom o prodaji obuhvata i vrednost stambenog objekta.

S obzirom na izloženo, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava da tužilac nije stekao pravo svojine na osnovu odluke državnog organa (član 20. ZOSPO) i člana 131. stav 1. ZIO, jer se pravo svojine na predmetnim nepokretnostima u izvršnom postupku moglo steći isključivo na osnovu zaključka o predaji u kome bi izričito pisalo koje nekretnine se predaju kupcu, a da zaključak o predaji predmetnu stambenu zgradu ne pominje. Naime, životno je nelogično i pravno neutemeljeno da je izvršenje u predmetu I 380/12, između ostalog, sprovedeno na kat.parc. br. .. površine 148 m2 pod objektima, kako je to navedeno u zaključku o predaji, a da tim zaključkom nije obuhvaćen i stambeni objekat površine 148m2. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da tokom sprovođenja izvršenja izvršni dužnik, kao ni tužena, niti sada pok. VV nisu podnosile zahtev za otklanjanje nepravilnosti na osnovu citirane odredbe člana 74. stav 1. ZIO, kao ni prigovor koji sprečava izvršenje u smilu citirane odredbe člana 50. stav 1. ZIO, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmet javne prodaje u izvršnom postupku I 380/12 bio i sporni stambeni objekat, što potvrđuje i činjenica da su ključevi spornog objekta nakon javne prodaje predati advokatu kupca, ovde tužioca.

Bez uticaja na drugačiju odluku su i navodi revizije da nema identiteta u pogledu stambene zgrade označene u predlogu za izvršenje (148 m2) na osnovu kog je dozvoljeno izvršenje i stambene zgrade koja je predmet parničnog postupka (275,70 m2 neto, 238,59 m2 bruto). Naime, tokom trajanja ovog postupka tužena nije istakla protivvtužbeni zahtev, u kome bi navela da je nakon zaključenja ugovora o kupoprodaji od 02.02.2012. godine izvršeno ulaganje na dogradnji i proširenju postojećeg stambenog objekta i u prilog svojih navoda pružila dokaze koji bi bili cenjeni od strane suda, te stoga navedeno može eventualno biti predmet nekog drugog postupka.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom odredbi članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić