Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4428/16 od 25.09.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tužioca, a žalba tuženog BB usvojena, dok je žalba tuženog AMS Osiguranja a.d.o. Beograd odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 1123/11 od 10.10.2016. godine, stavom drugim izreke, preinačena u usvajajućem delu u odnosu na tuženog BB, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je predloženo obavezivanje tog tuženog da solidarno sa tuženim AMS Osiguranje a.d.o. Beograd, tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 23.034,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.10.2010. godine do isplate, na ime naknade nematerijalne štete iznos od 20.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.10.2016. godine do isplate, pa je određeno da u odnosu ovih lica svaka stranka snosi svoje parnične troškove, dok je u odnosu na tuženog AMS Osiguranje a.d.o. Beograd, u odbijajućem delu, prvostepena presuda preinačena, tako što je taj tuženi obavezan da, uz dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah od 20.000,00 dinara, obavezan da tužiocu isplati još 60.000,00 dinara, ukupno 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.10.2016. godine do isplate, a iznos parničnih troškova dosuđen tužiocu povišen na 165.721,36 dinara, a odbijen zahtev tuženog AMS Osiguranje a.d.o. Beograd, za obavezivanje tužioca da mu naknadi parnične troškove. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je u preostalom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca i u delu odluke o troškovima parničnog postupka potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev drugotuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi AMS Osiguranje a.d.o. Beograd, je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj.

Rešenjem R3 1/23 od 13.04.2023. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio Vrhovnom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09), nalazeći da se revizija revidenta svodi na ispitivanje odluke o troškovima postupka dosuđenih u postupku naknade nematerijalne štete, što po oceni tog suda ne predstavlja sporno pravno pitanje prisutno u većem broju predmeta, niti ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novo tumačenje prava, a što bi ukazivalo na potrebu da Vrhovni sud, svojom odlukom zauzme jedinstveni pravni stav.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 55/14) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 29. Zakona o parničnom postupku, propisano je da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, što je ovde slučaj, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2)

Imajući u vidu da se revizijom pobija rešenje o troškovima postupka sledi da revizija revidenta nije dozvoljenja prema vrsti odluke koja se pobija, u smislu odredbe člana 29. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 404. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić