.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13188/2023
17.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Blaža Menković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Medveđa, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Medveđa, radi naknade za faktičku ekrsproprijaciju, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 750/2023 od 28.02.2023. godine, u sednici održanoj 17.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 750/2023 od 28.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 750/2023 od 28.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 1256/21 od 30.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je utvrđeno da je tužena izvršila zauzeće na delu nepokretnosti u svojini tužilje na parceli k.p. br. .. upisane u l.n. br. .. za KO ..., u pov. od 34 m2, a koja površina ulazi u sastav ukupne zauzete površine od 135 m2, u opisanim merama i granicama. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužena po osnovu faktičke eksproprijacije sticalac prava svojine na delu nepokretnosti na parceli k.p. .. upisane u l.n. br. .. za KO ... u pov. od 34 m2, te je ovlašćena tužena da u postupku kod SKN Medveđa na istoj izvrši upis prava svojine na svoje ime, a tužilju izbriše sa prava svojine iz l.n. br. .. za KO ..., za površinu zauzetog dela. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji kao vlasniku na 21/84 k.p. .. u KO ..., na ime naknade za zauzeti deo parcele (zbog faktički oduzetog zemljišta u pov. od 34 m2), plati iznos od 3.570,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 750/2023 od 28.02.2023. godin, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lebanu P 1256/21 od 30.11.2022. godine, u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje i isplata naknade za parcelu k.p. .. upisane u l.n. br. .. za KO ..., koja je opterećena lokalnim putem – Sponce – Tulare, a koja parcela je vlasništvo tužilje i delom opterećena navedenim lokalnim putem u ukupnoj površini od 135 m2 odnosno 34 m2 u vlasništvu tužilje. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a revizijom tužene se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3 ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari je podneta 28.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 7.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o sporu o nepokretnosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
