.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13198/2023
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Živko Ostojić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija pokrajinskog fonda iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Jelena Bosanac, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4423/19 od 30.08.2022. godine, u sednici održanoj dana 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4423/19 od 30.08.2022. godine.
UKIDA SE presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž 4423/19 od 30.08.2022. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 595/19 od 09.09.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev u celosti. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa penzije od 01.01.2016. godine do 22.08.2019. godine na ime glavnog duga isplati iznos od 71.315,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2019. godine do isplate i na ime zateznih kamata na iznos glavnice do 31.05.2019. godine, iznos od 14.002,89 dinara. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 56.584,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4423/19 od 30.08.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 595/19 od 09.09.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se radi ujednačavanja sudske prakse razmotri kao izuzetno dozvoljena.
Vrhovni sud je ocenio da su se u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj shodno članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), radi ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika P 119 broj UP-... tužiocu je penzija usklađena na 2.560 bodova, odnosno 82,5% od penzijskog osnova za period od 01.08.2004. godine. Istim rešenjem usklađivanjem je broj bodova za period od 01.01.2005. godine određen u visini od 2.776,447 bodova, odnosno 72,5% od penzijskog osnova. Odlukom Ministra odbrane o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu, vrednost boda je od 01.01.2008. godine sa 9,02 uvećana na 9,4, odnosno uvećana je 4,21%. Od 01.01.2008. godine, tužilac je korisnik penzije kod tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, čijim je rešenjem 01 broj ...-.../... od 25.01.2008. godine, za period od 01.01.2008. godine, došlo do vanrednog usklađivanja penzija za 11,06%.
Tužiocu je za sporni period od 01.01.2016. godine do 22.08.2019. godine, penzija obračunata i isplaćena sa uvećanjem od 11,06%. Tražena razlika sa uvećanjem od još 4,21% veštačenjem je utvrđena u iznosu od 71.315,43 dinara glavnog duga i u iznosu od 14.002,89 dinara zakonske zatezne kamate obračunate na glavnicu do 31.05.2019. godine, odnosno ukupno 85.318,32 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 261., 193. stav 1. , 274. i 276. Zakona o Vojsci Jugoslavije, te odredbi članova 21. stav 1., 37. i 75. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ocenio da je tuženi bio obavezan da u spornom periodu penziju tužioca, kao vojnog osiguranika, obračunava i isplaćuje sa uvećanjem od još 4,21% pored već uvećane penzije za 11,06%, te je tužbeni zahtev u celosti usvojio.
Drugostepeni sud je izrekom svoje presude žalbu tuženog kao neosnovanu odbio sa obrazloženjem da „tužilac nema pravo na isplatu po osnovu drugog usklađivanja, odnosno da mu ne pripada uvećanje za još 4,21%, jer je pravilno prvostepeni sud utvrdio da bi uvećanjem tužiočeve penzije za još 4,21% sa uključenim uvećanjem od 11,06%, tužilac ostvario uvećanje za 15,27%, što bi ostale penzionere stavilo u neravnopravan položaj.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sa članom 407. stav 1. tačka 3. i članom 355. stav 5. ZPP, pa je našao da je osnovano revizijom tuženog ukazano na pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, odbijajući kao neosnovanu žalbu tuženog, drugostepeni sud je dao razloge za njeno usvajanje.
Zbog iznetog, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.
Imajući u vidu izneto, drugostepeni sud će iznova doneti odluku o žalbi, koju će zasnovati na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Primenom člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
