Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, i pogreše primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede.

Predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je isplata regresa štete koju je tužilac naknadio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Direkcija pokrajinskog fonda iz Novog Sada, a po pravnosnažnoj presudi Trgovinskog suda u Novom Sadu P.884/06 od 03.04.2007.godine. Ovom presudom obavezani su kao tuženi, ovde tužilac i BB, ovde tuženi, da pomenutom Fondu, kao tužiocu, solidarno isplate iznos od 4.226.804,10 dinara, na ime isplaćenog i kapitaliziranog iznosa invalidske penzije koju tužilac isplaćuje oštećenom u saobraćajnom udesu, sa zakonskom zateznom kamatom. Ovom presudom je utvrđeno da je invalidnost oštećenog VV posledica saobraćajnog udesa od 12.11.1998.godine koji je skrivio tuženi BB, zbog čega je i osuđen pravnosnažnom krivičnom presudom. Ovde tužilac, kao solidarni dužnik je dana 10.08.2011.godine dosuđeni iznos naknade štete isplatio poveriocu Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Direkcija pokrajinskog fonda iz Novog Sada, a po sporazumu o načinu isplate iznosa dosuđenih pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu.

Prihvatajući navode tuženog da je VV u invalidsku penziju otišao usled povrede na radu, kao to stoji u rešenju o priznavanju ovog prava, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zaključujući da tužilac nije dokazao uzročno posledičnu vezu između invalidnosti oštećenog VV i štetne radnje tuženog, saobraćajne nezgode, odnosno da je invalidnost posledica povređivanja u saobraćajnom udesu koji je skrivio tuženi.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužioca, preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva, ocenjujući da obaveza tuženog, kao lica odgovornog za nastalu štetu proizilazi iz sadržaja odredbi člana 87. Zakona o osiguranju iimovine i lica, važećem u trenutku saobraćajnog udesa.

Ocenjujući navode revizije tuženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, obaveza tuženog na isplatu potraživanja koja je predmet ove parnice, proizilazi iz pravnosnažne presude Trgovinskog suda u Novom Sadu P.884/06 od 03.04.2007.godine, kojom su ovde parnične stranke, tužilac AA i BB, obavezani da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osigranje zaposlenih, Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Direkcija pokrajinskog fonda iz Novog Sada, solidarno isplate iznos od 4.226.804,10 dinara, na ime isplaćenog i kapitiliziranog iznosa invalidske penzije koja se isplaćuje oštećenom u saobraćajnoj nezgodi VV, u vezi koje je ovde tuženi i osuđen pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku. Ovde tužilac, kao solidarni dužnik je dana 10.08.2011.godine dosuđeni iznos naknade štete isplatio pomenutom fondu. Isplatom naknade ove štete oštećenom na tužioca je saglasno članu 87. Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ“ br. 30/96), važećeg u vreme štetnog događaja, prešlo potraživanje isplaćene štete.

Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pitanje uzročno-posledične veze između invaliditeta oštećenog i saobraćajnog udesa koji je skrivio tuženi, raspravljeno u parnici u kojoj je učestvovao tuženi i u kojoj je utvrđeno da je invalidnost oštećenog posledica saobraćajnog udesa koji je skrivio tuženi. Iz tih razloga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi revizije kojima se ukazuje da je invalidnost oštećenog nastala kao posledica povrede na radu, čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje u pomenutoj presudi trgovinskog suda, kojom su i osiguravač i ovde tuženi kao lice koje je skrivilo saobraćajnu nezgodu, obavezani da solidarno naknade štetu koju je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pretrpeo isplatom invalidske penzije oštećenom do sticanja prava na starosnu penziju. Ono što je bitno za odluku u ovoj parnici, a što se navodima revizije ne osporava je činjenica da je tužilac u ovoj parnici kao solidarni dužnik izvršio obavezu iz pomenute presude, te da na tuženom, kao solidarnom dužniku i licu koje je odgovorno za štetu, saglasno napred navedenim zakonskim odredbama, stoji obaveza da utuženo potraživanje, kao regres isplati ovde tužiocu.

Na osnovu napred iznetog, a primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić